Tvorac srpskog softvera za otkrivanje karcinoma

Slaviša Pavlović

[dropcap font=“0″]N[/dropcap]a proteklom sajmu medicine i stomatologije najviše priznanje dobio je institut Mihajlo Pupin za metod dijagnostikekarcinoma. Ovo vredno priznanje primila je dr Jelena Vasiljević, koja je godinama, sa svojim timom, radila na razvoju projekta

– Hoćete li nam bliže objasniti značaj vašeg softvera za otkrivanje žarišta karcinoma?
Dobio je naziv DECIM, odnosno Detection of Cancer on Image Microscopic. On predstavlja kompjutersku dijagnostičku pomoćnu metodu jednostavnu za primenu u kliničkoj praksi pri dijagnostici karcinoma sa digitalnih slika. U slučajevima metastaza kostiju klasifikuje na osnovu digitalne mikroskopske slike biopsije da li je neki od sledeća tri primarna karcinoma: primarni karcinom pluća, dojke ili bubrega.
– Po kom principu funkcioniše softver?
Slika se unosi jednostavno u program i samo jednim klikom dugmeta dobija se kao izlaz koji je primarni karcinom i sa kojom pouzdanošću. Ova metoda bi bila od ogromne koristi u kliničkoj praksi kao pomoć lekarima u dijagnostici, smanjivanju subjektivne greške i drastičnom skraćivanju vremena utvrđivanja primarnog karcinoma.
– Da li se softver može modifikovati za druge vrste karcinoma?
Naravno, veoma je modularan, moguće je i dalje unapređenje, kao i dorada za određene vrste karcinoma, druge tipove medicinskih slika… Istraživanje je obavljano na Institutu Mihajlo Pupin u saradnji sa Institutom za patologiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
– Koliko dugo ste radili na softveru?
Bilo je prekida u radu na softveru, međutim ideja postoji još od 2004. godine kada sam počela da radim na njemu. Kasnije je bilo prekida, zbog drugih projekata ili obaveza, pa je konačna verzija objavljena 2012. godine.
– To je ujedno bila Vaša doktorska disertacija?
Da, to je bio moj doktorat, koji je završen pre dve godine, međutim od nedavno su mediji počeli da predstavljaju kao veliko otkriće u borbi protiv kancera. Moja ideja je bila da softver primenim na fotografije biopsija pacijenata koji imaju metastaze na kostima, jer sam bila ubeđena da se na osnovu fotografija multifraktalnom analizom, odnosno posebnim kompjuterskim načinom obrade slika, može otkriti primarni karcinom.
– U čemu je značaj ovog otkrića, kada govorimo o pacijentima i lekarima?
Za obolele od raka veoma je važan vremenski period, bitno je da se brzo otkrije primarni tumor kako bi započeli sa lečenjem. Nažalost, pacijenti čekaju na rezultate biopsije veoma dugo. Uz pomoć ovog softvera može se brzo utvrditi na kom organu je nastala bolest, a u programu postoji mogućnost da se ubaci više slika odjednom, što znači da bi lekarima posao bio mnogo ubrzan. Ovaj metod bi bio od velike koristi kao pomoćni alat pri odlučivanju da li pacijenta sa određenim stadijumom kancera dojke upućivati na hemoterapiju, s obzirom na velike rizike te terapije.
– Da li Vas je iznenadila podrška medija?
Naravno da jeste, jer su nauka, kao i naučni radovi veoma bitni, a mnogi ljudi mi se javljaju sa pitanjima vezanim za lek protiv raka. Mnogima je teško objasniti da država u ovom slučaju još uvek nije zainteresovana za saradnju, jer duže vremena čekam odgovor od njih i podršku.
– A ponude iz inostranstva?
Bilo ih je mnogo, pa trenutno iščekujem najkonkretniju. Već sam pokušala da, kao predavač odem u Australiju, bila sam četiri puta u užem krugu, ali je bio potreban veći staž u poslu, pa me nisu primili. Nastaviću da pokušavam.
– Koliko država obraća pažnju na naučne projekte?
Vrlo malo. Ja sam ovu ideju započela 2004. godine i završila sam je sa timom tek 2012. godine. Sigurno je da bismo ranije razvili ovaj softver, ali sam morala da se bavim drugim stvarima, pa danas predajem studentima druge godine Računarskog fakulteta u Beogradu.
– Sa kojim ste se Vi problemima susretali?
Bili su nam potrebni uzorci, koje nije bilo lako nabaviti. Najpre smo sarađivali sa mnogim medicinskim ustanovama, Medicinskim fakultetom, Institutom za patologiju, ali je bilo trenutaka kada nismo imali uzorke, pa smo čekali da ih dobijemo.
– Ako bi došlo do primene softvera, koliko bi bilo skupo njegovo uvođenje u sistem rada?
Ne bi bilo skupo, ali nažalost tu je potez na državi, odnosno država treba da odobri softver. Kao što sam rekla, postoji interesovanje drugih zemalja, jer njegova primena nije skupa, a potrebna je samo dozvola nadležnih. Posebno se za softver interesuju iz Amerike, koji predlažu konkretne inicijative da se ovo otkriće plasira u njihove bioinženjerske firme.
Nažalost, iako je naš softver, još nije počeo da se primenjuje u medicinskim ustanovama u Srbiji, a dobili smo obrazloženje da je to jedino moguće kao uvođenje novog leka, što je komplikovano i skupo.
– Koliko smo blizu otkriću leka protiv raka?
Neki ugledni lekari kažu da već postoji i da nije skup, međutim po njihovim rečima farmaceutske kompanije igraju veliku ulogu u tome. U svakom slučaju, mislim da je čovečanstvo, veoma blizu da se oslobodi ove teške bolesti.
Slaviša Pavlović

KOMENTARI
Svi komentari i poruke objavljeni na veb portalu su privatno mišljenje autora i komentatora i ne predstavljaju stavove vlasnika veb portala, njegove administracije i redakcije Srpski Glas.