Piše: Saša Janković
Po treći put ove godine, u razmaku od samo četiri meseca, nemoćno gledamo apokaliptične scene poplava u Novom Južnom Velsu i Sidneju. Takozvani „El Ninjo“ fenomen već drugu godinu za redom donosi obilne padavine istočnoj obali Australije. Originalno ovaj fenomen je uglavnom vezivan za obale Južne Amerike, i odnosio se na redovne godišnje slabe tople okeanske struje. Vremenom je evoluirao i sad se odnosi na jako negativnu fazu vremenskih oscilacija u Južnom Pacifiku, i u određenim delovima tog područja može potrajati čak i od tri do šest godina. Tako je „El Ninjo“ i u ovom nekada relativno sušnom kraju Australije, postao prava noćna mora mnogim žiteljima od Kofs Harbura pa sve do severnoistočnih granica Viktorije. Posebno su u ova poslednja tri talasa ugrožena predgrađa i naselja oko reka Džordž, Nipien i Houksberi, u širem području Sidneja. Nažalost, ovakve poplave pa čak i one biblijskih razmera, su oduvek bile sastavni deo života ljudi u mnogim delovima sveta, posebno u krajevima sa takozvanim monsunskim kišama. Međutim, za žitelje šireg Sidneja ovakve vremenske nepogode bile su prava retkost, sve do pre par godina kada je „El Ninjo“ započeo svoju „turneju“ i surovu borbu protiv Davida i Golijata. Tako bi najblaže rečeno mogla da se okarakteriše nemoć stanovnika ovih područja u njihovoj nepravednoj bici protiv prirodnih katastrofa. Skoro smo zaboravili da su građani najvećeg australijskog grada, ne tako davno, imali restrikcije vode drugog i trećeg stepena od 2009. pa sve do 2020. godine. Inače, ako se izuzme prethodna nestabilna decenija, poslednje veće poplave oko Sidneja zabeležene su još 1986, a pre toga još davnih pedesetih godina prošlog veka.
Iako se o ovom fenomenu manje više sve zna, jer postoji još od kraja ledenog doba, naučnici još uvek nisu sigurni zašto je „El Ninjo“ postao tako nepredvidiv i razoran, posebno u delovima sveta gde se prethodno uglavnom nije pojavljivao. Bez obzira na tu danas bolnu činjenicu, nama ipak ostaje da se zapitamo, da li su naše vlasti mogle da urade više kako bi zaštitile stanovnike ugroženih područja. Jer kao što sam pomenuo, ovo je već treće izlivanje istih reka u samo četiri meseca. Zar nije bilo logično da australijske vlasti, pre svega Novog Južnog Velsa, izgrade vanredni plan odbrane ovih naselja kako bi se očekivane fatalne posledice maksimalno ublažile. Umesto toga mi redovno gledamo očajne ljude, koji su prepušteni na milost i nemilost prirodnim katastrofama, kao što smo bili svedoci toga i mnogo puta pre. Setimo se samo katastrofalnih požara 2020. godine, koji su gutali sve pred sobom, uništavajući ogromna prostranstva, živote ljudi i njihova imanja. U samo izmenjenim okolnostima i danas gledamo sličnu situaciju ljudskih tragedija širom istočnih obala Australije. Sa druge strane dok njegov vlastiti narod pati, federalni premijer Entoni Albaneze je u jednoj relativno lagodnoj poseti Evropi. Posebno je interesantna njegova iznenadna poseta ukrajinskoj prestonici Kijevu, gde je još jednom izrazio solidarnost sa ukrajinskim narodom. Nije neobično da se zajedno upitamo da li je njegov produženi put po Evropi bio neophodan u situaciji kada je pola najvećeg australijskog grada poplavljeno, i kada je naređena evakuacija više od pedeset hiljada ljudi. Zar nije bilo logično da premijer, kada ga je već započeo, u nekom trenutku prekine svoje „putešestvije“ i vrati se hitno u otadžbinu. Zaista je bilo pošteno da to uradi, ako ništa drugo barem u znak solidarnosti sa mnogim Australijancima iz žestoko ugroženih područja. Nažalost, kao i u slučaju prethodnog federalnog premijera Skota Morisona, kada je on početkom 2020. godine umesto da bude sa svojim narodom, koji se borio sa katastrofalnim požarima, tada porodično letovao na Havajima, danas vidimo sličnu situaciju. Razlika je samo u tome što Albaneze danas umesto na privatnom boravi na svom službenom odmoru. Zato se nedavno održani samit NATO-a u Madridu, gde je Albaneze bio specijalni gost, pretvorio za njega u neki imaginarni „havajski put“ sa nezaobilaznom turom do Kijeva, danas omiljenom destinacijom svih čelnika NATO država. Koliko će ovaj prvi službeni put oko sveta politički koštati novoizabranog premijera, saznaćemo verovatno u nekom od narednih istraživanja javnog mnjenja. Do tada nam samo ostaje da se zajedno molimo, i nadamo da će se priroda konačno smilovati, i tako pomoći desetinama hiljada Australijanaca iz okoline Sidneja.
