Piše: Saša Janković
Dan kada je engleski kapetan Artur Filip prvi put razvio zastavu Britanske imperije u jednoj od nepristupačnih uvala današnjeg Sidneja, 26. januar 1788. godine još uvek izaziva podelu među modernim stanovnicima Australije. Svake godine ista priča, da li ga treba slaviti, kakav je to dan u suštini? Je li to Dan Australije i svih njenih stanovnika ili je to dan invazije čije obeležavanje vređa njene prve stanovnike Aboridžine koji na ovoj teritoriji žive već više od 50.000 godina. Umesto da ovaj dan bude ponos cele nacije on u stvari sve više posebno poslednjih godina stvara sve veći jaz i ozbiljnu podelu među Australijancima. Analiza ovog kontroverznog dana sukobljava dve komponente: emotivnu i realističku. Sa jedne strane 26. januar jeste dan invazije i tu nema nikakve dileme jer je ova teritorija oduvek već bila naseljena. Gledano iz drugog ugla Australiji jeste potreban dan kada će oni koji su izgradili modernu Australiju obeležiti svoj dolazak na Peti kontinent. To svakako ne može biti 26. januar jer prvo iskrcavanje Engleza na australijsko tlo zaista ne može biti ujedno i dan svih njenih stanovnika a posebno ne njenih tradicionalnih vlasnika (Traditional Owners) to jest njenih prvih naroda. Zato je potrebna hitna reforma i promena datuma koji već decenijama izaziva podelu i umesto 26-og usvojiti 1. januar dan kada je 1901. godine formirana Australijska federacija. Ovo bi trebalo da bude potpuno logičan sled događaja još od čina formiranja federacije ali očigledno da tadašnjim zvaničnicima nije odgovaralo priznanje da svet ne počinje od dolaska Engleza na ovaj kontinent. Poređenja radi zemlje sa sličnom istorijom nastanka kao što su Kanada, Novi Zeland i Sjedinjene Američke Države usvojile su potpuno drugačiji i ispravni pristup obeležavanju svog najvažnijeg dana. Tako recimo Novi Zeland još od 1974. godine slavi 6. februar kao Nacionalni dan (Waitangi Day) sećanja na sporazum koji je 1840. Britanska kruna potpisala sa tamošnjim domorocima Maorima. Iako je ovim sporazumom Britanska kruna obezbedila suverenitet nad današnjim Novim Zelandom u isto vreme odato je i priznanje Maorima kao njenim prvim i punopravnim stanovnicima ove ostrvske zemlje. Nešto drugačiji kontekst dogodio se u Kanadi jer je ova britanska kolonija za svoj nacionalni dan usvojila 1. jul kao godišnjicu obeležavanja dana kada je 1867. godine usvojen ustav Kanadske federacije. Jedan od ova dva principa bi trebalo da sledi i Australija ali je potpuno neshvatljivo zašto to već do sada nije urađeno. Šta je potrebno da se desi da bi australijski lideri i političari konačno shvatili da je Australija kao država ostala usamljena na tom putu još pre više od tri decenije kada je Nelson Mandela krunisao svoju borbu za ukidanjem aparthejda u Južnoj Africi.
Uprkos ovom kontroverznom danu Australija danas jeste demokratska zemlja gde svi njeni stanovnici uživaju sva ljudska prava zagarantovana njenim najvišim pravnim aktom. Postavlja se samo pitanje dokle ćemo svi zajedno ignorisati istoriju ovog kontinenta gde su njegovi prvi stanovnici kao jedan od najstarijih naroda na svetu živeli u miru hiljadama godina pre nas. Australiji nije potrebna samo promena datuma nacionalnog dana već i promena ustava gde će Aboridžini konačno zauzeti mesto koje im pripada i biti priznati kao njeni prvi stanovnici. Nakon 233 godine od dolaska Engleza na australijsko tlo potrebno je barem institucionalno zaceliti rane koje je ova invazija nanela Aboridžinima jer ožiljci naravno nikad neće izbledeti. Prema nekim slobodnim procenama više od 314.000 ljudi koncentrisanih u oko 300 različitih aboridžinskih naroda živelo je na teritoriji današnje Australije pre dolaska Evropljana. U to vreme svetska populacija imala je ukupno oko 700 miliona ljudi a danas je taj broj uvećan više od 10 puta dok je broj Australijskih Aboridžina uvećan tek oko 2 puta. Sličnom analogijom populacija autohtonih Maora pre dolaska Evropljana u današnji Novi Zeland bila je oko 100.000 dok ih je danas čak 7 puta više. Ovo je najbolji dokaz da su Australijski Aboridžini i dalje veoma ugroženi autohtoni narod kao što su to bili i na početku 20. ili 19. veka. Iako se 26. januar zvanično slavi tek od 1935. godine (u Viktoriji od 1931) više od 120 godina od formiranja Australijske federacije Nacionalni dan Australije nema svoje pravo značenje i obeležje. Zato je vreme da moderna Australija konačno promeni ustav i izabere datum koji će predstavljati sve njene građane bilo da su njihovi preci hiljadama godina već živeli ovde ili su odnekud došli pre 200 ili možda desetak godina. Australija u 21. veku mora biti država svih njenih stanovnika a njen nacionalni dan – konačno dan opšteg ponosa i pomirenja njene duge višemilenijumske pre-kolonijalne i njene moderne 200-godišnje istorije.
