Piše: Saša Janković
Dosadašnji herojski životni put najboljeg i najvećeg svetskog tenisera ikada Novaka Đokovića izgleda kao jedna prelepa bajka, u kojoj se prepliću snovi i stvarnost. Možda kao i u životima mnogih od nas, ali sa jednom bitnom razlikom što on svoje snove uvek živi, bori se da ih ostvari i nikad ne odustaje. Tako je i prošle nedelje pokazao da je u Australiju i ovog puta došao samo iz jednog razloga – da bi pobedio! Njegova deseta australijska kruna i dvadeset drugi grenslem trofej, bila bi jedna posebna priča, jer je na tom dugom putu morao da pobedi ne samo svoje protivnike na terenu, već i povredu, medije i još jednom politiku. Ruku na srce, australijske federalne vlasti su mu prethodno pomogle ispravivši nepravdu, koja mu je prošle godine naneta, ukinuvši tu famoznu trogodišnju zabranu ulaska u zemlju. Onog trenutka kada je Novak saznao da će ponovo moći u Australiju želeo je samo jedno – povratak na melburnski tron! I kao da je osvajanjem ovog Australijen opena ostvaren i neki vid kosmičke pravde. Setimo se samo da mu je prošle godine nepravedno i na sraman način oduzeto najmanje 4.000 bodova, što je bio i glavni razlog njegovog pada na ATP listi. Pre samo mesec dana započeo je svoju australijsku odiseju u Adelejdu kao peti teniser sveta, a onda se veličanstvenom pobedom u Melburnu potpuno zasluženo vratio na teniski tron kao broj 1. I to je mesto koje mu jedino pripada, ali ne samo zbog bodova, već zbog svega onog što je uradio svih ovih godina za sve nas koji se divimo toj sportskoj borbi titana. Na jednoj konferenciji za medije, na ovogodišnjem Australijen openu, jedna novinarka mu je prišla i zatražila da ga uštine da proveri da li je od krvi i mesa!? Možda je to bila šala, i svi smo je tako shvatili, ali ne kaže se džaba da u svakoj šali ima pola istine.
Moja fascinacija Novakom kao sportiste je posebno vezana za njegovu neverovatnu mentalnu snagu kojom pleni svakog svog protivnika na terenu. U tenisu je to važnije nego u mnogim drugim sportovima, jer si uvek sam na terenu, prepušten samom sebi i svojoj trenutnoj snazi. Zato u tenisu mnogi bljesnu, a onda nestanu sa vrha brže nego što su se pojavili. Talentovanih tenisera je bilo mnogo u poslednjih petnaestak godina, ali su se održali samo oni najhrabriji i najuporniji. Apsolutni kralj među najhrabrijima je Novak, koji na svom putu uspeha nije imao uz sebe niti bogatu tenisku publiku, niti medije. Morao je sam da grčevito krči svoj put, uz podršku svoje porodice, i nekih retkih ljudi iz tenisa koji su ga bodrili. Nije sasvim poznato odakle dolazi taj njegov čudesni, lavovski žar za borbom. Često nam nije jasno ni odakle pronalazi snagu, kada se kao feniks vrati, digne iz pepela i ponovo popne na tron. Naravno, u njegovom slučaju bilo je toga i ranije ali najbolji primer za to je poslednjih godinu dana. Znamo kako je počelo pred Božić prošle godine. Znamo i da je kasnije časni sudija Entoni Keli potvrdio da je Novak potpuno legalno ušao u Australiju. Nažalost, politika je bila ipak jača od prava, a bivša federalna vlast i mediji želeli su samo jedno, da Novaku oduzmu pravo da brani titulu. Zapadni i australijski mediji su zatim likovali i pisali da je Novak nakon prošlogodišnje australijske drame konačno mentalno i fizički slomljen, i da će njegov povratak na tenisku scenu biti nemoguć. Pokazalo se samo još jednom koliko su bili glupi i koliko malo znaju o njemu, jer je njihova mržnja i frustracija bila samo gorivo za njegove buduće uspehe. Na kraju, Novak je još jednom pokazao da im je oprostio, iako to većina nas nikad ne bi, ali to je samo još jedna od njegovih brojnih vrlina. I naravno, svi znamo da mu nije bilo lako ali kad se sve sumira, u onom cezarovskom stilu bilo je to – „dođoh, videh, pobedih“! Pravda je u nedelju konačno svanula u Rod Lejver areni. Novak je deseti put i nakon svega ponovo podigao trofej u Melburnu, i vratio se na prvo mesto. Bila je to još jedna Novakova odiseja i realna bajka za naša srca i duše. Bravo Nole jer svi smo mi znali da ćeš se ponovo vratiti. Primajući pehar u nedelju pred prepunom arenom i milionskim auditorijumom, najbolji srpski i svetski teniser je rekao: „Sanjajte velike snove. Usudite se da ih sanjate jer sve je moguće. I nije važno odakle ste došli“! I zaista, nema se tu ništa dodati jer Novak je jedan najsvetliji primer kako treba sanjati i živeti svoje snove.
