Oni dolaze – Ana i Uroš Karaman

Ana (8) i Uroš (6) Karaman žive zajedno sa roditeljima Igorom i Dijanom u sidnejskom naselju Kroma (Cromer).Ana pohađa 4. razred (upisala se godinu dana ranije), a Uroš prvi. Oboje su briljantno završili boravak u obdaništu i predškolski deo nastave, pre nego što su krenuli u školu. Odlični su učenici.

Ističu se u mnogo čemu, počevši od toga da posle povratka iz škole odmah rešavaju domaće zadatke, da bi imali više vremena za slobodne aktivnosti i da vreme provode po svom izboru. Iako su još naravno mladi i mali, sa nekim aktivnostima se već dugo bave, a to su: plivanje, košarka, učenje i igranje srpskih narodnih igara – kola, učestvuju na priredbama povodom praznika, ali i u dramskim sekcijama.

Ana ispred crkve Sv. Save u Sidneju

Ana pri Srpskoj crkvi pohađa i nastavu srpskog jezika, učeći pomalo i ćirilicu. Svira violinu, poznaje note, a između ostalog umeda odsvira Bože pravdei Svilen konac. Ana ima izvanredan sluh, ume da peva, i zajedno sa bratom peva dečje pesmice na engleskom i srpskom jeziku, ali i pesme za odrasle. Pored toga Ana ima izuzetan talenat za glumu, ume da imitira glasove, mimiku, ali i pokrete. Inače, ističe tri zanimanja koja joj se dopadaju, a to su: doktorica, spikerka na TV ili glumica.

Uroš i njegov dvorac

Uroš trenira fudbal, voli igru, na treningu je diciplinovan, sluša uputstva trenera Velibora Jokovića, i želja mu je da postane poznati fudbaler. Na treninzima nosi dresove velih svetskih asova Mesija ili Ronalda. Pored toga želja mu je da gradi velike i lepe kuće, mostove, mada ga niko na to ne nagovara. A slaganje „lego kockica“ je „doktorirao“. Slaže kockice i pravi dvorce i to veoma velike dvorce, a ono što je najvažnije i najzanimljivije je to da slaže lego – kockice koje su predviđenje za duplo stariju decu od njega! Zbog lego – kockica i ljubavi prema građevini, gradnji dvoraca i mostova,  neko bi možda u šali rekao da mu je to i „genetski“, obzirom da mu je otac magistar građevine, a majka ekonomista.

Na treningu sa svojim drugom

Otkako su naučili da igraju kola obožavaju da idu na svadbe i da igraju. Sve vreme igraju, u tome su neumorni, zaborave čak i na kolače. Kako smo već pomenuli, Ana uči da svira violinu, a nastavnica joj je Australijanka. Njoj je jednom prilikom Ana rekla da je sutra slava njenom ujaku i baki i da će biti dosta gostiju, puno kolača, i da će doći pop da očita molitvu. Učiteljica je pitala šta je to slava? Ana je rekla da je to neki svetac, koji je zaštitnik porodice i kuće. Kada je nakon završetka časa mama došla po Anu, učiteljica je ispričala šta joj je Ana rekla. Obe su bile iznenađene.

Iako mali, Ana i Uroš su sa roditeljima pored Australije obišli Evropu, Aziju i Ameriku. Gde god borave pričaju šta su videli. Npr. u Srbiji su videli kako i gde raste paradajz, krompir, salata, i obradovali se kada su videli mačke, pse, konje… Na Tajlandu su videli Budu, u Americi lepe i čiste bulevare. Ove godine će u obilazak Zapadne Evrope i Srbije. Srećan im put!

Ispred zgrade Opere u Sidneju

Uroš je za Novu godinu kod kuće spremio poklone za drugare i drugarice iz svog razreda. Svakom je napisao ime, spremio poklon. Imena je pisao po sećanju i rekao je da je to sve. No, drugi dan se vratio iz škole, i vratio je čestitke, nije ih uručio drugarima. Majka ga je pitala, pa zar si zaboravio da im predaš čestitke?

Ne, nisam zaboravio – uzvratio je Uroš – nego sam video da sam zaboravio jednog druga, i onda nisam nikome dao. Zaista, lepa i mudra odluka, svaka čast! Drugi dan im je uručio čestitke i svi drugari u razredu su dobili čestitke i poklone.

Uroš na folkloru sa drugarima

Jednom je u velikoj prodavnici na njega naišao Deda Mraz, pomilovao ga po kosi, sa tim ga ohrabrio, i pitao je Uroša šta bi voleo da mu donese za Novu godinu? Poželeo je da dobije veliki bager! „Slučajno“ je njegova majka čula taj „poverljivi“ razgovor, mada joj se Uroš i hvalio šta će dobiti od Deda Mraza. I vidi „čuda“, ujutro na Novu godinu ispod jelke je bio – veliki bager!

Gledajte šta mi je Deda Mraz doneo – hvalio se Uroš. Međutim Ana, koja je starija, je rekla: Ma to je mama kupila! Nije, nego mi je doneo Deda Mraz – nije se dao Uroš.

O svim njihovim doživljajima mogu se knjige napisati i snimati filmovi, a ovo je tek mali deo, kao što smo rekli na početku ovog teksta. O njima će još biti reči, jer njihovo vreme tek dolazi.

B. D.

KOMENTARI
Svi komentari i poruke objavljeni na veb portalu su privatno mišljenje autora i komentatora i ne predstavljaju stavove vlasnika veb portala, njegove administracije i redakcije Srpski Glas.