Ана (8) и Урош (6) Караман живе заједно са родитељима Игором и Дијаном у сиднејском насељу Крома (Cromer).Ана похађа 4. разред (уписала се годину дана раније), а Урош први. Обоје су бриљантно завршили боравак у обданишту и предшколски део наставе, пре него што су кренули у школу. Одлични су ученици.
Истичу се у много чему, почевши од тога да после повратка из школе одмах решавају домаће задатке, да би имали више времена за слободне активности и да време проводе по свом избору. Иако су још наравно млади и мали, са неким активностима се већ дуго баве, а то су: пливање, кошарка, учење и играње српских народних игара – кола, учествују на приредбама поводом празника, али и у драмским секцијама.
Ана при Српској цркви похађа и наставу српског језика, учећи помало и ћирилицу. Свира виолину, познаје ноте, а између осталог умеда одсвира Боже правдеи Свилен конац. Ана има изванредан слух, уме да пева, и заједно са братом пева дечје песмице на енглеском и српском језику, али и песме за одрасле. Поред тога Ана има изузетан таленат за глуму, уме да имитира гласове, мимику, али и покрете. Иначе, истиче три занимања која јој се допадају, а то су: докторица, спикерка на ТВ или глумица.
Урош тренира фудбал, воли игру, на тренингу је дициплинован, слуша упутства тренера Велибора Јоковића, и жеља му је да постане познати фудбалер. На тренинзима носи дресове велих светских асова Месија или Роналда. Поред тога жеља му је да гради велике и лепе куће, мостове, мада га нико на то не наговара. А слагање „лего коцкица“ је „докторирао“. Слаже коцкице и прави дворце и то веома велике дворце, а оно што је најважније и најзанимљивије је то да слаже лего – коцкице које су предвиђење за дупло старију децу од њега! Због лего – коцкица и љубави према грађевини, градњи двораца и мостова, неко би можда у шали рекао да му је то и „генетски“, обзиром да му је отац магистар грађевине, а мајка економиста.
Откако су научили да играју кола обожавају да иду на свадбе и да играју. Све време играју, у томе су неуморни, забораве чак и на колаче. Како смо већ поменули, Ана учи да свира виолину, а наставница јој је Аустралијанка. Њој је једном приликом Ана рекла да је сутра слава њеном ујаку и баки и да ће бити доста гостију, пуно колача, и да ће доћи поп да очита молитву. Учитељица је питала шта је то слава? Ана је рекла да је то неки светац, који је заштитник породице и куће. Када је након завршетка часа мама дошла по Ану, учитељица је испричала шта јој је Ана рекла. Обе су биле изненађене.
Иако мали, Ана и Урош су са родитељима поред Аустралије обишли Европу, Азију и Америку. Где год бораве причају шта су видели. Нпр. у Србији су видели како и где расте парадајз, кромпир, салата, и обрадовали се када су видели мачке, псе, коње… На Тајланду су видели Буду, у Америци лепе и чисте булеваре. Ове године ће у обилазак Западне Европе и Србије. Срећан им пут!
Урош је за Нову годину код куће спремио поклоне за другаре и другарице из свог разреда. Сваком је написао име, спремио поклон. Имена је писао по сећању и рекао је да је то све. Но, други дан се вратио из школе, и вратио је честитке, није их уручио другарима. Мајка га је питала, па зар си заборавио да им предаш честитке?
Не, нисам заборавио – узвратио је Урош – него сам видео да сам заборавио једног друга, и онда нисам никоме дао. Заиста, лепа и мудра одлука, свака част! Други дан им је уручио честитке и сви другари у разреду су добили честитке и поклоне.
Једном је у великој продавници на њега наишао Деда Мраз, помиловао га по коси, са тим га охрабрио, и питао је Уроша шта би волео да му донесе за Нову годину? Пожелео је да добије велики багер! „Случајно“ је његова мајка чула тај „поверљиви“ разговор, мада јој се Урош и хвалио шта ће добити од Деда Мраза. И види „чуда“, ујутро на Нову годину испод јелке је био – велики багер!
Гледајте шта ми је Деда Мраз донео – хвалио се Урош. Међутим Ана, која је старија, је рекла: Ма то је мама купила! Није, него ми је донео Деда Мраз – није се дао Урош.
О свим њиховим доживљајима могу се књиге написати и снимати филмови, а ово је тек мали део, као што смо рекли на почетку овог текста. О њима ће још бити речи, јер њихово време тек долази.
Б. Д.
