Далеко од родног краја, негде у дивљини Аустралије обрео се једног сунчаног дана човек по имену Ђорђе Маринковић. Родом из Баната увек је сањарио о бољем животу на Петом континенту али и о свом родном крају и Отаџбини.
Једне ноћи у снове му је дошао седи старац који га наговори да оснује праве српске новине на ћириличном писму. Човек који је увек веровао у своје снове, пун ентузијазма и љубави према свом народу није много размишљао. Одлучио је да одмах крене у још једну авантуру. После 20 година вредног и марљивог рада у Аустралији имао је и финансијских могућности за тај подухват.
Иако је врло добро знао да му то неће донети зараду, за њега то и није био обичан посао већ мисија. Он тада није много знао о тој мисији али је у то веровао искрено у срцу и души. И то је било довољно за почетак. Веровао је да и Српска заједница у Аустралији може имати свој штампани лист на ћирилици. Сан му се остварио 19. Марта 1991. године када је рођен СРПСКИ ГЛАС, глас Срба у Аустралији. Лист је основан у најтеже време за српски народ у новијој историји. Ђорђе је пре свега имао жељу да оснивањем правог српског листа помогне свом народу и да на тај начин Српска заједница у Аустралији увек зна праву истину о томе шта се дешава српском народу 20.000 километара одавде. Доживео је многа признања и похвале за свој рад али и покуде јер се свима увек није могло угодити. Борио се до краја да лист опстане, да буде бољи и увек у служби Србије и Српске заједнице у Аустралији. На жалост прерана смрт 27. октобра 2009. године спречила га је да се радује великом јубилеју новина о којима је сањао. Сви који су га познавали знали су да није било речи о обичном човеку већ о сањару и мисионару који је као и сви велики људи знао да се увек мора ићи испред свог времена. Српска заједница у Аустралији је његовим непланираним одласком изгубила много али је Ђорђе до свог самог краја овоземаљског живота веровао и знао ће Српски Глас наставити да живи за добро Срба и Српске заједнице.
Сећање на њега и његово дело живеће заувек у срцима аустралијских Срба. Његову племениту мисију са истим жаром и љубављу према том послу наставила је његова супруга Живана Јовановић која га је од почетка верно пратила на том путу стварања Српског Гласа.
Није било лако наставити после смрти нашег оснивача али Српски Глас је већ одавно научио да опстаје у тешким тренуцима јер како наш народ паметно каже: „на муци се познају јунаци“. Кроз овај лист прошло је неколико уредника међу којима су били Раде Берак, Дејан Вељовић, Слободан Грба, Милан Ниновић и много сарадника и новинара који су оставили позитивног трага.
И нова редакција Српског Гласа, у Аустралији и у Београду, наставља мисију коју је Ђорђе пре скоро двадесет година започео. Нове околности и долазак нове технологије помоћи ће да и наш недељник у блиској будућности буде бољи и савременији. Пре свега, наша је жеља да останемо верни нашим бројним читаоцима широм Аустралије и Новог Зеланда али и да се више приближимо и оном млађем делу наше заједнице која је будућност и која ће бити чувар нашег језика, писма и свих наших вредности на овим просторима за сва времена.
Захваљујући нашим верним сарадницима и дописницима широм Аустралије и у будуће нећемо дозволити да нам промакне и један догађај где се слави и помиње српско име, наша Црква и Застава. Захвалност дугујемо многим нашим људима који нас читају али пре свега онима који нам помажу да увек будемо информисани и актуелни. Нека нам остали не замере али бих издвојио Жику Ћурчића, Бранислава Грбовића и Катарину Шљивовац из Перта, Дарко Кулешка, Васка Вукоја и Милутина Милошевића из Аделејда, Тому Несторовића из Џилонга, Невенку Ашковић из Водонге, Наду Миљуш, Небојшу Павловић и Рајка Шикмана из Канбере, Радивоја Мачковића, Тоду Матић-Медић, Александра Глумца, Невенку Ашковић, професора Воју Илића и оца Николу Билића из Сиднеја, Јанка Николића, Божа Стојанца, Љуба Ђекића, Игора Златеског, Дарка Колосова, Бобија Вуловића, Мику Милутиновића, Душанку Хеђи, оца Владу Шиповца и чика Владу Рајака из Мелбурна. Без њиховог времена и несебичне помоћи не бисмо успели да све забележимо и свуда стигнемо. Тако смо радили двадесет година тако ћемо и у будуће. Зато нам је жеља да Српски Глас а на тај начин и српски језик и писмо сваког петка стигне и посети сваки српски дом на овим просторима. И више од тога, ми желимо да помогнемо да наше крхко јединство на овим просторима буде снажније и искреније, желимо да се српско име слави и поштује и овде „на крају света“. Верни и захвални новој домовини али и заувек одани својој правој Отаџбини, напаћеној Србији такви морају бити сви аустралијски Срби, такав је био и остаће Српски Глас.
У сусрет великом јубилеју Српског Гласа, двадесетој годишњици постојања, проширићемо нашу мрежу дописника и сарадника широм Аустралије, обавештаваћемо вас као и досад редовно и још опширније о свему што се дешава у Српској заједници али и о битним аустралијским темама које се тичу наших људи. Посебан третман у нашем листу имаће наша најбројнија заједница у Сиднеју и околини али и биће више речи о нашим Србима у Квинсленду, Северној Територији, Тасманији и на Новом Зеланду. У свему томе као и досад помагаће нам наши клубови и удружења, наша Црква али и бројни истакнути Срби са ових простора.
Данас, више него икад ми, на челу са настављачем Живаном Јовановић и новом, подмлађеном редакцијом Српског Гласа желимо да учинимо корак напред ка снажнијем уједињењу Српске заједнице и Српске Православне Цркве на овим просторима.
Желимо да апелујемо на све да забораве личне несугласице и неспоразуме и да се ујединимо око заједничког циља а то је очување српског језика и писма на овим далеким просторима. Позивамо све наше људе широм Аустралије, посебно млађе да нам се јаве и учествују у нашој мисији како би наш лист био активнији и присутнији у свим порама наше Српске заједнице. Увек верни само Истини и Отаџбини ми знамо и верујемо да ћемо истрајати на том путу који је наш оснивач једном храбро започео и уз Божју помоћ наставити борбу за очување српства и српског језика, писма и културе у животима садашњих и будућих аустралијских Срба.
