Храм Светог Кнеза Лазара у сиднејском предграђу Александрији прошле недеље 8. јула је био домаћин глумици Дијани Јовичић и њеним пријатељима при покретању једног, на први мах можда не тако великог, али свакако важног пројекта под називом „Театар поезије.“

„Театар поезије“ – нови културни пројекат

Дијана Јовичић, наша позната драмска и филмска уметница је главни иницијатор овог културног пројекта. Ова реномирана уметница се појавила у домаћим филмским остварењима као што су, ‘У ординацији’, ‘Јагода у супермаркету, ‘Рат уживо’ и ‘Рањена земља’.

Дијана, рођена Лесковчанка, позната је публици и по улогама у домаћим серијама ‘Стижу долари’, ‘Крв није вода’, између осталих. Дијана се појавила и у великом броју телевизијских реклама – како домаћих, тако и иностраних.

Ова професионална глумица остварила је упечатљиву каријеру и у позоришту, појавивши се у великом броју представа – ‘Дом за вешање’ Емира Кустурице, ‘Љубав не кошта ништа’ Уроша Јовановића, ‘Жута’ Гордана Михића и многим другим.

Удруживши се са својим сиднејским пријатељима, Дијана је одлучила да део свог богатог уметничког стваралаштва подели са свим нама овде у Аустралији, покренувши ‘Театар поезије’ прошле недељу у Сиднеју.

Немерљив значај културног наслеђа

Протојереј-ставрофор Миодраг Перић, парох александријски у Сиднеју и архијерејски намесник сиднејски отворио је ово поетско вече са више него пригодним речима: „…Најтеже је дефинисати поезију…оно без чега поезија не може, то је живот и то је смрт, оно без чега ни живот ни смрт не вреде то је поезија... Песник нема оног рода ни века ни порекла, његова улога је да сакупља мисли и осећања да их разуме, те да их умећем изражавања преточи у узвишен и племенит језик. И ми вечерас сабрани овде заједно са песницама имамо исту дужност, обавезни смо да пренесемо њихову поруку у наслеђе будућим поколењима. А значај културног наслеђа је немерљив. Због те важности наслеђа, сабрали смо се на изложби поезије, позоришту песме, да видимо и чујемо како Дијана Јовичић са својим пријатељима из песме у песму ствара Театар поезије.“

Богат програм инаугуралне поетске вечери

Током саме вечери Дијана је вешто баратала са тематиком и жанровима у својим рецитацијама и изведбама. На репертоару су се нашла дела Мирослава Антића, Тина Ујевића, Јована Јовановића-Змаја и осталих великана домаће поезије, које је глумица беспрекорно извела. У пукој тишини одбијао се Дијанин глас од зидова црквене сале, неоставивши никога равнодушним и неретко награђиван салвом аплауза.

На крају програма Дијана се обратила посетиоцима рекавши: „Хвала свима на храбрости што сте дошли вечерас да слушате наше поетско вече, јер немате баш често прилику да слушате овако нешто.“

‘Театар’ у улози унапређења културолошког идентитета

По завршетку вечери Дијана нам је поручила: „Глумци рецитатори или беседници су у изумирању, као диносауруси, неколицина нас негује стих. Поезија зближава и сједињује нераскидивим везама све сродне душе. Због тога бих желела да се на неком од следећих концерата чују и песме са ових простора. Користим ову прилику да позовем ваше читаоце који пишу песме да посете наш сајт http://www.teatarpoezije.com.

Крајње је време да поезији отворимо врата и кажемо изволите, уђите, добродошла поезијо дуго те није било. Поезија је ту да зацељује ране, да обогаћује живот, да доноси лепоту, али и бунт, да се супротставља безакоњу и неправди. Песници ходају незадрживи, слободни путују свуда док не оставе траг у времену. Заједно са песницима и ми имамо обавезу да пренесемо њихову поруку у наслеђе. Зато сам се удружила са пријатељима да од песме и уз песму створимо Театар поезије , јер оно без чега живот не вреди је поезија, барем за мене је то тако.

Искористила бих ову прилику да се захвалим протојереју Миодрагу Перићу на подршци, као и својим пријатељима Драгани Милановић, Аленки Огњеновић, Чарни Јоковић, Маји Глигорић и Божи Канићу.“

Дијанин ‘Театар поезије’, надасве храбар културни искорак, је право освежење за домаћу публику гладну културе овде у Аустралији. Реакције публике, за време а и после програма, наговештавају да ова врста манифестације има светлу будућност. Сасвим смо сигурни да ће овај нови пројекат, уз активину подршку свих нас кроз нека наредна поетска дружења, афирмисати и обликовати наш културолошки идентитет и оставити дубоки траг будућим поколењима.

Текст и Фото: Радослав Ерцег