Sredinom avgusta usled povećanih svetskih tenzija oko Tajvana, novinarka Srpskog glasa obavila je intervju sa novom predsednicom „Udruženja australijsko – tajvanskog prijateljstva“ u Sidneju, doktorkom Ajlin Jen, koja ima poruku za srpsku dijasporu na Petom kontinentu.

– Građani Australije koji vode poreklo sa Tajvana dele slična dijasporska iskustva sa pripadnicima istočno – evropskih naroda, dolazak u Australiju zbog boljih ekonomskih mogućnosti krajem XX veka. Da podsetimo naše čitaoce, tajvanska zajednica ima bogatu i složenu istoriju. Iskustva poput holandske i španske kolonizacije u XVII veku, zatim administracije pod kineskom Ćing dinastijom do kraja XIX veka i japanske okupacije početkom XX veka, pa dolazak nacionalista obeležili su novo doba. Kako danas Australijanci poreklom sa Tajvana, posebno pripadnici druge i treće generacije, gledaju na tenzije između Pekinga i Tajpejia?

Tajvan nikada nisu držali komunisti, ali jesu nemilosrdni nacionalisti. Potrebno je bilo dosta decenija da se demokratija uspostavi jer su anti – komunističke snage na Tajvanu nakon Drugog svetskog rata vodile brutalnu kampanju u strahu od komunizma od koje su mnogi pobegli. Demokratija je proces razvitka koji se i dalje odvija. Ironično, roditelji druge i treće generacije Australijanaca sa Tajvana su prebegli ovde upravo zbog tadašnje vlasti, i opšte prisutne pretnje od vojnog sukoba sa Pekingom. Prvi predsednik je izabran tek pre tri decenije. Moji preci su došli u Australiju jer nisu mogli da vide budućnost na Tajvanu, pa je cunami emigracije počeo upravo tih devedesetih. Danas se sve više ljudi sa Tajvana samoidentifikuju kao Tajvanci, a ne kao Kinezi. Postoji jak osećaj da oni trebaju da odbrane Tajvan, ali i da Tajvan ne treba da se oslanja samo na SAD. U proteklim godinama Tajvan je dosta uložio u naoružavanje.

Kao pripadnici druge i treće generacije australijskih tajvanaca, mi se brinemo za svoje rođake koji stalno žive u neizvesnosti usled mogućnosti izbijanja rata „Davida protiv Golijata“, ali smo manje zabrinuti nego pre pet godina. Osećamo se manje usamljeno kada vidimo bumerang kineske politike i situaciju oko Hong Konga, Tibeta, i Ujgur manjine koja je razljutila demokratske zemlje. Ja nisam videla svoje roditelje dve i po godine, ali je moja majka barometar histerije. Od kad je Nensi Pelosi posetila Tajvan, nisam čula da moja majka brine o invaziji u bliskoj budućnosti. Mislim da je osećaj nacionalne samosvesti taj koji pomaže narodima na Tajvanu da shvate da su dostojni svetske pažnje i priznanja.

Nova predsednica „Udruženja australijsko – tajvanskog prijateljstva“, dr Ajlin Jen jedna je od najuspešnijih i najistaknutijih predstavnika svoje zajednice u Australiji, kao veoma cenjen hirurg i član mnogih medicinskih profesionalnih tela poput „Australijsko – kineskog udruženja medicinara“. Ona ima i druga interesovanja, pa radi jedanput nedeljno kao cvećarka. Dr Jen, da li je ovo način da napravite balans u životu, i kako obavite tranziciju od operacione sale do cvećare u istoj nedelji? Kako ste se odlučili za ovakav profesionalni dualizam u Vašem životu?

Ne bih rekla da sam uspešna već da pametno koristim svoje vreme. Tokom pandemije, shvatila sam da mogu da svoj posao u hirurgiji smanjim na manje radnih dana a u isto vreme da se bavim i hobijem. Uživala sam u učenju za Sertifikat III u cvećarstvu. Postoji mnogo paralela između dve profesije poput rukovanja tkivom. Najveći izazov za mene je da odlučim kako da budem najefikasnija u svom poslu. Nagrada je prelep proizvod. U hirurgiji, godinama sam trenirala da rešavam probleme iako je svaka operacija unikatna. Slično je sa cvećarstvom, ali ne uspem da sto posto uvek rešim problem u tom polju. Nekim danima sam veoma kreativna a drugim manje pa ništa ne izgleda lepo. Srećna sam što jednom nedeljno u cvećari mogu da učim gledajući starije kolege i kako se rukovodi biznisom. Verovali ili ne, niko doktore ne uči kako da vode svoj posao i kako da se reklamiraju. Za mene, oba posla su čulna, gde su uključena čula dodira, vida, sluha (muzika u cvećari ili otkucaj srca pacijenta) i mirisa. Mislim da ih to povezuje.

Nedavno ste izabrani kao nova predsednica vaše asocijacije (ATFA). Upoznajte naše čitaoce sa ovim telom i Vašom vizijom za naredni period. Da li se planiraju aktivnosti, gde bi druge zajednice bile uključene pa i srpska?

ATFA – u su osnovali imigranti godišta mojih roditelja pre više od trideset godina. Logo asocijacije je zeleno drvo, jer je simbolično nastala ispod drveta u sidnejskom parku Lejn Kov. Ideja je bila da se udruže imigranti sa Tajvana, da podele svoju kulturu i vrednosti sa drugom generacijom i Australijancima. Počeli su sa školom mandarinskog jezika, koja je vikendom imala i do 700 studenata. Sećam se da sam kao dete odlazila autobusom na grupno skijanje i u Melburn. Većina članova tada nije dobro znala engleski jezik. Danas to više nije slučaj kad ATFA pokušava da promoviše demokratske i kulturne vrednosti u širem australijskom društvu. Kao 26. predsednik, želim da objasnim da smo multikulturni, i da su demokratske vrednosti sa Tajvana unikatne. Imamo Haka i Hokijen etničke grupe, i tek počinjemo da to prenosimo Australijancima. Usled pandemije, porasla je svest Australijanaca o Tajvanu kao unikatnom i demokratskom mestu u Aziji.

Ja sam istog godišta sada kao i osnivači asocijacije. Kroz naredne dve godine zajedno sa svojim timom trudićemo se da pronađemo recept za uspeh ali najvažnije je da ostanemo relevantni i privlačni za mlađe generacije kao i nekad. Svake godine, sastajemo se za lunarnu novu godinu, Festival meseca i trke na reci takozvanim Zmajskim brodovima. Pokrovitelji smo filmskog festivala, škole jezika, i lobiramo da se Tajvan priključi Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Imamo dosta iskustva da podelimo sa drugim zajednicama, pa bismo želeli da pomognemo izbeglicama iz Ukrajine da se bolje uklope u ovo društvo kroz aktivnosti. Voleli bismo da se i srpska zajednica priključi tom projektu. Dešavali su se incidenti napada na pripadnike naše zajednice u Sidneju i preko interneta, što je neprihvatljivo u jednoj demokratiji poput Australije.

Kao žena različitog etničkog porekla druge generacije Australijanaca, kakva je Vaša poruka drugim imigrantskim ženama, posebno izbeglicama sa Bliskog Istoka, iz Afrike i Evrope? Šta biste mogli da posavetujete mlade koji žele da ostvare sličnu karijeru ovde, i šta je potrebno da se postane dobar doktor u Australiji?

Australija pruža mogućnost novog početka ali nekad je toliko konzervativna da nije lako napredovati. Volela bih da kažem da Australija nudi socijalnu podršku ali ona je dosta manja nego kada su moji roditelji ovde imigrirali. Kao što je jedan moj šef iz Velike Britanije rekao, okruži se sa dobrim timom pre nego što uzletiš. Gde god možeš, donesi najbolje od svoje zemlje i kulture u Australiju, a nemoj ponavljati ili učiti od najgorih aspekata australijske kulture. Svako ko je bio uspešan imao je brojne padove, ali brzo nauči da mora da ustane i krene dalje. Uspešni ljudi nisu bolji, samo nekad mogu više da izdrže. Srećno svima u ovoj lepoj zemlji.

Nina Marković Kaze