Piše: Saša Janković
Kao verni američki saveznik Australija nije mnogo razmišljala, kada je pre dvadeset godina ušla u rat protiv avganistanskih talibana i Al-Kaide. Tadašnji australijski predsednik vlade Džon Hauard bio je jedan od prvih lidera u svetu koji je iskazao svoju podršku Amerikancima i pridružio im se u tom ratu. No, da je tada neko običnim Amerikancima rekao da će nakon dve decenije pobeći iz Avganistana bez ikakvog uspeha i uz ogromnu cenu, verovatno niko normalan tu intervenciju ne bi podržao. I nakon dve decenije rezultati su zaista poražavajući. Ameriku je ta potpuno neuspešna avantura koštala više od 2 triliona dolara ili čak 300 miliona dolara dnevno. Američki magazin Forbs je precizno izračunao da je to više od neto bogastva Džefa Bezosa, Elona Maska, Bila Gejtsa i 30 današnjih najbogatijih američkih milijardera zajedno! Naravno, niko od njih nije potrošio ni cent svog imućstva već je to sve uglavnom od američkih poreskih obveznika. Više od 3.500 vojnika ratne savezničke koalicije poginulo je u Avganistanu od čega dve trećine Amerikanaca.
I bilo je već odavno poznato da su talibane odnosno tada mudžahedine stvorili i obučavali Amerikanci u Pakistanu osamdesetih godina prošlog veka, kada su im oni bili potrebni za gerilsku borbu protiv Sovjeta u Avganistanu. No i pored te činjenice, Amerika i njeni lideri imali su svoje razloge za napad na Avganistan 2001. godine. Bila je to suštinska prekretnica za brojne vojne intervencije koje će se dogoditi kasnije, nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington. Sve američke vojne akcije nakon događaja od 11-og septembra (Irak, Libija, Sirija…) imale su uvek isto opravdanje a to je promena tamošnjih režima i navodno sprečavanje budućih eventualnih terorističkih napada. Nedavno je i 82-godišnji Hauard, koji je bio predsednik australijske vlade čak 11 godina, komentarisao povlačenje američke a samim i australijske vojske iz Avganistana. I on je rekao da je njihova dvodecenijska vojna akcija uspela jer da to nisu uradili bilo bi još više terorizma u svetu. Od čoveka u poznim godinama očekivali smo barem malo više iskrenosti i sažaljenja prema nevinim žrtvama tog besmislenog rata. No, ipak malo je verovatno da bi i bilo koji australijski lider u to vreme reagovao drugačije jer Hauard je uradio samo ono što je morao kao poslušni američki igrač na ovim prostorima. Danas se slobodno može podvući crta australijskog vojnog učešća u Avganistanu. Rezultati su takođe poražavajući i za nas. Australiju je taj rat koštao oko deset milijardi dolara ili prosečno oko 500 miliona dolara godišnje. U prevodu to znači, da je Australija u najboljem slučaju, od tih para godišnje mogla da gradi barem 20-tak potpuno novih savremeno opremljenih bolnica, od kojih bi svaka imala po 120 bolničkih kreveta! Da kojim slučajem australijska noga nije nikad kročila u Avganistan danas bi sigurno imali znatno više bolničkih kreveta, pa bi se samim tim i mnogo bolje branili od svake sledeće pandemije. Naravno, mnogo je tragičniji podatak da je u toj interveniciji poginuo 41 pripadnik australijske vojske dok je više od 260 vojnika bilo teško ranjeno, od kojih su mnogi ostali doživotni invalidi. Više stotina australijskih vojnika diglo je ruku na sebe nakon povratka iz Avganistana, dok je ogromna većina njih ostala sa trajnim psihološkim posledicama i doživotnim traumama.
Može li Australija naučiti nešto iz ovog ratnog fijaska koji njenim građanima apsolutno nije doneo ništa dobro? Po mom mišljenju, vrlo teško jer Australija nije ništa naučila ni iz korejskog (1950-53), niti vijetnamskog rata (1955-75), gde je takođe izvukla deblji kraj kao poslušni saveznik moćnog Ujka Sema. Australija ima dugu istoriju učešća u krvavim svetskim sukobima koje predvodi Amerika. Uvek po pravilu ničim izazvana dovodi u pitanje živote svojih vojnika i nemilice troši teško zarađeni novac svojih poreskih obveznika. Postavlja se logično pitanje mora li Australija to da radi? Naravno da ne, ali je njenim liderima uvek bilo važno da budu veći katolici i od samog pape. Tako je bilo i ovog puta i verovatno će biti i ubuduće sve dok Australijanci ne shvate da su im nove bolnice i bolnički kreveti mnogo potrebniji od besmislenih stranih vojnih avantura njenih lidera.
