Пише: Саша Јанковић
Као верни амерички савезник Аустралија није много размишљала, када је пре двадесет година ушла у рат против авганистанских талибана и Ал-Каиде. Тадашњи аустралијски председник владе Џон Хауард био је један од првих лидера у свету који је исказао своју подршку Американцима и придружио им се у том рату. Но, да је тада неко обичним Американцима рекао да ће након две деценије побећи из Авганистана без икаквог успеха и уз огромну цену, вероватно нико нормалан ту интервенцију не би подржао. И након две деценије резултати су заиста поражавајући. Америку је та потпуно неуспешна авантура коштала више од 2 трилиона долара или чак 300 милиона долара дневно. Амерички магазин Форбс је прецизно израчунао да је то више од нето богаства Џефа Безоса, Елона Маска, Била Гејтса и 30 данашњих најбогатијих америчких милијардера заједно! Наравно, нико од њих није потрошио ни цент свог имућства већ је то све углавном од америчких пореских обвезника. Више од 3.500 војника ратне савезничке коалиције погинуло је у Авганистану од чега две трећине Американаца.
И било је већ одавно познато да су талибане односно тада муџахедине створили и обучавали Американци у Пакистану осамдесетих година прошлог века, када су им они били потребни за герилску борбу против Совјета у Авганистану. Но и поред те чињенице, Америка и њени лидери имали су своје разлоге за напад на Авганистан 2001. године. Била је то суштинска прекретница за бројне војне интервенције које ће се догодити касније, након терористичких напада на Њујорк и Вашингтон. Све америчке војне акције након догађаја од 11-ог септембра (Ирак, Либија, Сирија…) имале су увек исто оправдање а то је промена тамошњих режима и наводно спречавање будућих евентуалних терористичких напада. Недавно је и 82-годишњи Хауард, који је био председник аустралијске владе чак 11 година, коментарисао повлачење америчке а самим и аустралијске војске из Авганистана. И он је рекао да је њихова дводеценијска војна акција успела јер да то нису урадили било би још више тероризма у свету. Од човека у позним годинама очекивали смо барем мало више искрености и сажаљења према невиним жртвама тог бесмисленог рата. Но, ипак мало је вероватно да би и било који аустралијски лидер у то време реаговао другачије јер Хауард је урадио само оно што је морао као послушни амерички играч на овим просторима. Данас се слободно може подвући црта аустралијског војног учешћа у Авганистану. Резултати су такође поражавајући и за нас. Аустралију је тај рат коштао око десет милијарди долара или просечно око 500 милиона долара годишње. У преводу то значи, да је Аустралија у најбољем случају, од тих пара годишње могла да гради барем 20-так потпуно нових савремено опремљених болница, од којих би свака имала по 120 болничких кревета! Да којим случајем аустралијска нога није никад крочила у Авганистан данас би сигурно имали знатно више болничких кревета, па би се самим тим и много боље бранили од сваке следеће пандемије. Наравно, много је трагичнији податак да је у тој интервеницији погинуо 41 припадник аустралијске војске док је више од 260 војника било тешко рањено, од којих су многи остали доживотни инвалиди. Више стотина аустралијских војника дигло је руку на себе након повратка из Авганистана, док је огромна већина њих остала са трајним психолошким последицама и доживотним траумама.
Може ли Аустралија научити нешто из овог ратног фијаска који њеним грађанима апсолутно није донео ништа добро? По мом мишљењу, врло тешко јер Аустралија није ништа научила ни из корејског (1950-53), нити вијетнамског рата (1955-75), где је такође извукла дебљи крај као послушни савезник моћног Ујка Сема. Аустралија има дугу историју учешћа у крвавим светским сукобима које предводи Америка. Увек по правилу ничим изазвана доводи у питање животе својих војника и немилице троши тешко зарађени новац својих пореских обвезника. Поставља се логично питање мора ли Аустралија то да ради? Наравно да не, али је њеним лидерима увек било важно да буду већи католици и од самог папе. Тако је било и овог пута и вероватно ће бити и убудуће све док Аустралијанци не схвате да су им нове болнице и болнички кревети много потребнији од бесмислених страних војних авантура њених лидера.
