Poznajemo ga po najznačajnijim ulogama u savremenoj srpskoj kinematografiji. Slobodan Ćustić, glumac i direktor Beogradskog dramskog pozorišta, ekskluzivno govori za Srpski glas o kulturi, nacionalnom identitetu i saradnji sa prestižnim ruskim pozorištem Teatar Volkov.
Dolazak ruskog teatra oganizovan je uz medijsku podršku i saradnju sa Srpskim glasom.
U ime BDP-A, čiji ste direktor, potpisali ste memorandum o saradnji sa Teatrom Volkov iz Rusije. Koliko je saradnja dva pozorišta značajna za srpsku kulturu?
– Za opstanak jednog naroda, važni su: porodična vrednost, sećanje, tradicija… duhovnost! Svi ti uslovi su sadržani u umetnosti i pismenosti, bez koje nema ni zapisa, a ni namere. Neću reći ništa epohalno tvrdnjom da smo mi jedan narod. Shodno tome je sasvim prirodno i logično da se naša saradnja prvo ogleda na umetničkom nivou. Značaj ove saradnje je dalekosežan, trenutno može biti manjih teškoća, ali, kada se ta saradnja dovede u prirodan proces, imaće samo odlične rezultate.
Najavili ste da će BDP gostovati na festivalu u Jaroslavlju?
– Da, dobili smo poziv da na jesen gostujemo sa svojom predstavom na festivalu u Teatru Volkov. Velika je to čast i izazov. Ići ćemo sa predstavom Poziv na pogubljenje Aleksandra Červinskog u režiji Bobana Skerlića. početak rada na tom komadu smo pomerili sa septembra na juni mesec, da bismo stigli izvesti premijeru krajem septembra ili početkom oktobra na festivalu u Jaroslavlju.
Šta su vaši naredni planovi, kao direktora BDP?
– Naredni planovi su osveženje repertoara našeg pozorišta novim naslovims, koji bi trebalo da imaju isti uspeh ili, bar veći od prethodnih, da bismo mogli što samostalnije, u odnosu na osnivača, praviti svoju produkciju. To ću uraditi opreznim izborom dramskih tekstov i reditelja koji će svojim načinom razmišljanja pružati veliki doprinos daljem napretku BDP.
Vi ste upisali glumu u 28-oj godini života. Ipak, i pored „zakašnjenja“ iza sebe imate izuzetnu karijeru. Koliko je bitno da čovek pronađe sebe, u profesiji kojom se bavi?
– Veoma je važno da se bilo ko ostavri u svom poslu. Još je važnije da svako radi ono što ume da radi. A najvažnije je da svako ima priliku da radi ono što voli. Hvala Bogu, ja sam ostvaren u svom poslu, koji umem i volim da radim.
Kada ste vi upisivali glumu FDU je primao mali broj polaznika. Danas, privatne škole proizvode glumce koji kada završe nemaju posao. Koliko je takav sistem uništio glumačku scenu?
– Odavno kod nas ne postoji kadrovska politika. Kadrovska politika je usko povezana sa dugoročnim državnim i nacionalnim interesima svake države.
U filmu „Tri karte za Holivud“ odigrali ste maestralno lik Nikole Milentijevića, povratnika iz Amerike, čvrsto ubeđenog u ispravnost svojih postupaka. U filmu, jedni su za Ameriku, drugi za Rusiju, a niko ne vodi brigu o sebi. Koliko se ta situacija danas može uporediti sa Srbijom, gde se mnogi više bave ukrajinskom krizom…?
– Mi smo jedan veoma lep, pametan i talentovan narod, zbog tih osobina smo na udaru sa svih strana. Narod koji poseduje takve kvalitete, je svojeglav i ne prihvata kalupljenje koje sprovodi novi svetski poredak, zbog tog neprihvatanja smo veoma velika smetnja, a možemo biti i istrebljeni…. Možemo da biramo (?) Napredujemo, počeli smo sve više da brinemo o želudcu, a želudac je lakomislen, podmitljiv i alav…
Kakvo je stanje u našoj kinematografiji?
Kojoj kinematografiji?
Često ističete da ste srpski patriota. Koliko je danas patriotizam na ceni? I da li je lažni patriotizam preuzeo primat?
– Jesam patriota i nacionalista… jedno bez drugog ne ide. Nepismeni, zlonamerni i lopuže izjednačavaju nacionalizam sa šovinizmom. Kada bi svi voleli svoj narod i državiu u kojoj žive, bilo bi mnogo manje nejasnoća i sukoba. Patriotizam postaje polagano predmet trgovine. Čovek kome je sve na prodaju, osuđen je na nestanak.
Mediji danas malo, ili bolje reći, nimalo pažnje ne posvećuju kulturi. Kako to promeniti i odakle promena treba da krene?
– Medije ne vode ljudi koji se razumeju u kluturu. Mediji odavno nemaju dužnost da čitaoce informišu o…. već da im saopšte da… Kada istrebimo mangupe iz naših redova, moći ćemo i o promenaljma razmišljati na bolji način. Nekada je nepismenost bila pogubna, a sada nas intelektualci vode u haos….
Kako bi ste ocenili odnos države prema kulturi u protekloj deceniji? Da li se estradi pridaje veći značaj?
– Protekla decenija je bila posvećena primopredaji… Kultura je bila deo kusura. Sada se stvari polagano dovode u red, ali…. Kultura smeta, skupa je, umetnost đeli da otvara slepljene kapke, da otvori prozore i pusti kiseonik unutra… Ništa se ne čuje od sintetike….
Često se govori o krizi identiteta? Da li smo mi narod koji gubi identitet?
– Bilo bi dobro da smo ga IZGUBILI, jer ono što izgubite, možete potražiti i ponovo naći… međutim, imam utisak da mi svoj identitet bacamo, poklanjamo i stidimo se njega. Ovoliko blago na svim nivoima ima retko koji narod, a mi… mi se izvinjavamo što smo ovakvi, kopiramo tuđe gluposti i odričemo se sebe.
Da li verujete da ćemo u budućnosti doživeti neku promenu na bolje, u oblasti kulture, duhovnog i nacionalnog preporoda?
– Verujem, jer sve češće primećujem mlade koji insistiraju na našoj tradiciji etno kvalitetima, veri, a to će sve dovesti i do jačanju porodice kao prirodnog načina za opstanak celog čovečanstva…
Razgovor vodio Slaviša Pavlović, Beograd
