U vreme SFRJ Gradiška je bila mesto velikih preduzeća poput fabrike plastike Standard, nameštaja Radnik, odeće Triko, mesnih prerađevina Levita. Posle godina krize i nezaposlenosti danas Gradiška kreće u novu izgradnju. Sa preko50.000 stanovnika ima potencijal, predstavlja prostor koji obećava.
Predsednik opštine Zoran Adžić sa puno entuzijazma i ambicija priča o periodu koji predstoji, planovima čija bi realizacija omogućila da Gradiša bude ono što je nekad bila.

– Koreni su mi sa ovih prostora. Ljubav prema Gradiški i njenim ljudima.To me je potaklo da čitav radni vek budem u službi opštine. Od 28 godina rada u Elektrodistribuciji, punih 26 sam proveo na mestu tehničkog direktora i prvog čoveka velikog prduzeća. I te godine su prolazile u stalnim, svakodnevnim kontaktima sa građanima i privredom i traženju načina da im se pomogne, da im bude bolje.
Jedan od načina je bilo i političko delovanje.
– Kroz svoju političku opciju, organizaciju SNSD, zajedno sa predsednikom Miloradom Dodikom, video sam da moramo i možemo dosta da uradimo za Gradišku. Zašto? Odgovor je jednostavan. Gradiška su vrata i Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Preko Save je Evropska unija, šteta je da to ne iskoristimo.
Opisujući opštinu Adžić sa osmehom na licu kaže:
– Lijevče polje i Potkozarje kad sjedinimo dobijamo izuzetnu poljoprivrednu dominantnu proizvodnju. Sama činjenica da Gradiška proizvodi negde oko 40% voća na prostoru Bosne i Hercegovine, a glavni je proizvođač jabuke, jasno je da to mora da se iskoristi. Narod je strašno vredan. Naš zadatak je da se stvore uslovi i da ti proizvodi mogu da se plasiraju, prodaju.

Dodaje:
– Dominantna je i industrija, pre svega drvna, metalna, tekstilna, uslužne delatnosti… Takođe je veliki turistički potencijal, 57 kilometara graniči sa rekom Savom, tu su Kozara, Potkozarje, Lijevče polje. Zadatak moje generacije je jasan ali isto tako i obaveza da i naredna generacija bude u tom duhu, sve za razvoj opštine.
Jedan od glavnih načina je dovođenje ino-partnera. Adžić kaže da je izgubljeno dosta vremena:
– Mogli smo u periodu rada mog prethodnika da povučemo određena sredstva od Evropske unije, preko fondova pogranične saradnje. Nijedan projekat razvojni nije u prethodne četiri godine napravljen. Zaustavljena je izgradnja sportske dvorane, koja od 2012. stoji nezavršena. Gradiška opština je prepoznatljiva i po svetskim, evropskim i republičkim prvacima , u pojedinačnim i ekipnim sportovima, a jedina smo opština u okruženju koja nema sportsku dvoranu. Mladim ljudima, sportistima, je takav objekat neophodan. Iskreno se nadam da ćemo iduće godine, u septembru, završiti i predati je mladim sportistima i omladini na korišćenje.

Kako da se pomogne privrednicima?
– Domaćim privrednicima treba da pružimo podršku i šansu da se razvijaju što više, da iskoriste pogodnosti geostrateškog položaja Gradiške. Da dovedemo inostrane partnere koji žele zaista da investiraju. Imamo par primera dobre poslovne politike koju smo povukli u poslednjih 10 meseci, to je otvaranje preduzeća LATONEDIL, koje zapošljava agroindustriju zone Nova Topola – 80 ljudi. Ovih dana ćemo pristupiti prodaji 5 hektara zemljišta, poznatoj svetskoj kompaniji CALZEDONIA, koja želi da izgradi 20 000 kvadratnih metara poslovnog prostora i zaposli oko 1000 radnika.
I to nije sve, zar ne?
– Nije, naravno… Imamo otvorenu agroindustrijsku zonu u Novoj Topoli na 150 hektara sa 200 zaposlenih radnika. Imamo negde 6-7 kompanija koje rade a želja je da tu imamo i par hiljada zaposlenih. Sad radimo izmenu regulacionog plana i te sadržaje hoćemo da ponudimo inopartnerima.

Ima li sve to odjeka?
– Imamo interes kompanija koje žele da dođu iz Nemačke, Austrije, pogotovo Italije. Lokalna uprava daje maksimalnu podršku tim investitorima i privatnim domaćim kompanijama i inopartnerima. Cena kvadratnog infrastrukturnog opremljenog zemljišta je jedna marka odnosno pola evra.
Postoje li primeri konkretnih ulaganja?
– Ove godine želimo da uložimo u Agroindustrijsku zonu, negde oko tri miliona maraka. Da asfaltiramo ulice, završimo kanalizaciju, dobijemo grant sredstava, čistač za kanalizacionu mrežu. Vodovodna mreža je već urađena. Negde na proleće ćemo imati jednu infrastrukturno dobro uređenu zonu, privrednu zonu, koju želimo da damo na korišćenje privrednicima, domaćim i inostranim partnerima.
Most na Savi je objekat od izuzetnog značaja?
– Razumljivo, jer treba autoput Beograd-Zagreb da poveže sa Banja Lukom, Dobojem i proširenjem tog autoputa prema Mrkonjić Gradu, Mliništu, prema Jadranu. Sama izgradnja autoputa, mosta na Savi bi trebala da počne krajem iduće godine. Tako je već precizirano, odnosno dogovoreno i sa Evropskom unijom i sa Hrvatskom.
Hrvatska strana je malo odugovlačila i trebala bi do proleća sledeće godine da izda građevinsku dozvolu za svoj deo strane. Sa strane Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, postoji kompletna građevinska dozvola, kompletna projektna dokumentacija. Želimo izgradnju tog mosta, želimo prostor koji zovemo poslovna zona LIMAN, koja ne treba da bude samo za interese naše opštine, nego za Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu. To je prostor od 400 hektara zemljišta koje želimo da pretvorimo u privrednu odnosno u slobodnu ekonomsku zonu. Da iskoristomo trend preseljenja tehnologije iz Evropske unije u zemlje van nje, ali u blizini njenih granica. Na takav način bi Gradišku poslovno otvorili.

Neposredne aktivnosti?
– Počećemo završetak sportske dvorane. Obezbedili smo tri miliona maraka u ovoj godini. Obezbedili smo takođe tri miliona maraka za agroindustrijsku zonu Nova Topola, želimo sa milion maraka da uđemo u rekonstruisanje vodotornja i modernizovanje snadbevanja uvođenjem sistema daljinskog upravljanja nadzora i praćenja objekata u vodovodnoj mreži.
Očigledan cilj je da se infrastrukturno izgradi prostor opštine i da se građanima stvori jedan ugodniji način života na čitavom prostoru.
– Želimo da zadržimo naše ljude da razvijaju svoja privredna gazdinstva širom prostora opštine kako u Turjaku, tako u Podgradcima, Grbavcima, Kijevcima, Lamincima, Seferovcima, Petrovom Selu, Vilusima, Romanovcima, Novoj Topoli… Da ljudi žive i razvijaju svoja mala privredna gazdinjstva, da se bave proizvodnjom , da kao lokalna uprava dovedemo partnere u agrozonu Nova Topola, koji se bave otkupom i preradom poljoprivredne proizvodnje, jer smatramo da je najveće preduzeće na prostoru Gradiške, Lijevča polja i Potkozarja. S druge strane da infrastrukturno opremimo sva sela, pre svega putnom komunikacijom, vodom i strujom, da su naši građani na čitavom prostoru za 15 minuta u Gradišci, za 45 minuta u Banja Luci, ali da žive zivot na svom selu. Ako očuvamo život na selu, očuvaćemo i opštinu Gradiška, sačuvaćemo i Republiku Srpsku.

Perspektiva nije loša, naprotiv?
– Gradiška ima prespektivu, gledajući neke razvojne projekte evropske komisije, Evropske unije, negde od 2012-2032. godine. Vidimo da je Gradiška pozicionirana, vrlo bitna destinacija na tom prostoru. Mi ćemo pokušati da tim putem, preko granične saradnje, koja se otvara početkom sledeće godine, putem evropske komisije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, da dođemo do sredstava iz fondova Evropske komisije, Evropske unije, kako bi infastrukturno izgradili i dogradili prostor opštine, a samim tim stvorili i preduslove za privredni razvoj. Mislim da to možemo.
I ništa manje važno je reforma adminisitracije?
– Cilj je da prvo zaposleni u lokalnoj upravi opštine shvate da su oni tu zbog građana i zbog privrednika, a ne obrnuto, tu svest pokušavamo da menjamo… Uvodimo jednošalterski način poslovanja, da na jednom mestu građanin može da dobije sve usluge a ne da ga neko šeta od vrata do vrata. Dakle da u što kraćem roku, maksimum od sedam dana, dobije realizaciju svog zahteva. Uvodimo smanjenje administrativnih taksi i naknada, da privučemo investiture.
KULTURA U FOKUSU
Predsednik opštine Zoran Adžić ne zapostavlja ni kulturu, tradiciju i prošlost Gradiške.
– Gradiška je prepoznatljiv grad sa dugom tradicijom društvenog i kulturnog života . To želimo da podignemo na jedan još veći nivo. Na žalost 2006. se dogodio tragičan događaj, izgoreo je Dom kulture i tri žene su u požaru izgubile život. Smogli smo snage da pomoću Vlade Republike Srpske renoviramo i obnovimo kulturni centar i zaista, sada imamo jedan od najprestižnijih kulturnih centara u regionu, opremljen sa dve velike sale. Imamo i pozorišnu salu, znači univerzalnu salu i želimo da to iskoristimo u razvoju kulturnog i društvenog života.

Muzej je takođe dragulj opštine.
– Tačno, imamo zavičajni narodni muzej. Vode ga mladi ljudi koji su prepoznali aktivizam i žele da se sačuvaju kulturne tradicije i običaji ovog prostora, što je sigurno društveni biser. Onaj koji sačuva svoje tradicije, svoje običaje, svoje etno sadržaje, sigurno ima i ogromnu šansu da opstane i kao narod.
VEZA SA SRBIJOM
Za Zorana Adžića nema dileme:
– Cilj nam je da Republika Srpska bude trajna tvorevina koja ima svoju sigurnu perspektivu i kao geostrateški položaj. Važno nam je jačanje veza sa maticom Srbijom i jednog dana verovatno ćemo postati jedna celina, jer to i pripada srpskom narodu. Gradiška je tolerantna sredina, koja otvorenih ruku prihvata sve ljude dobrih namera koji žele ovde da žive i imaju prostor da ostvare svoje razvoje, projekte i planove. Potrebni su nam svi ljudi dobre volje, koji žele da pomognu da se opština razvija, bez obzira da li su rođeni tu ili na nekim drugim prostorima a sada žive u Gradišci.
MLADI SU BUDUĆNOST
Sigurno je da su mladi budućnost opštine. Adžić kaže:
– Moramo da se posebno posvetimo mladim ljudima, i u lokalnoj upravi je moja neka koncepcija i vizija, da ih što više uključujemo u društveni i politički život, da sami kreiraju svoj ambijent u kojem bi videli svoju šansu i perspektivu, da ostanu, da ne odlaze sa ovih prostora u Evropsku uniju ili širom sveta, jer ako izgubimo mladost, kadrove, stručne visoko obrazovane ljude, majstore koji treba da nose našu privredu, onda perspektive neće biti.
PORUKA DIJASPORI
Veliki broj Gradištanaca se nalazi van njenih granica, u Evropi i prekookeanksim zemljama. Za njih jasna poruka:
– Zaista bih voleo kad bi mogli da uspostavimo kontakte i sa dijasporom širom sveta. Otvoreni smo za ljude koji imaju svoje kompanije a zainteresovani su da dođu i investiraju. Želimo da damo šansu svim ljudima dobre volje, koji žele da pomognu i koji se bave humanitarnim radom. Imamo brojne teške socijalne probleme. Putem našeg centra za socijalni rad godišnje iz budžeta izdvajamo tri miliona maraka na socijalna davanja za pomoć ugroženim porodicama. Želimo da napravimo trijažu, da se tačno definiše koje su to porodice u stanju socijalne potrebe i da se njima maksimalno posvetimo, a ne onima koji žele da zloupotrebe sistem socijalne pomoći. Radnici centra za socijalni rad su verifikovani da mogu da naprave procenu ko je u stanju socijalne potrebe. Zbog toga pozivamo i ljude iz dijaspore koji žele i osete potrebu i da ovde investiraju, da traže svoje nekakve poslovne interese ali žele i da pomognu, mi smo spremni da razgovaramo, da se dogovaramo i da oberučke prihvatimo saradnju.
OBNOVA CRKVE
I na kraju velika želja:
– Hoćemo da putem i naših ljudi u dijaspori krenemo iduće godine u obnavljanje centralnog hrama koji je prvi verski objekat kad ulazite u BiH, jer je Gradiška glavni granični prelaz. To je Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Gradišci, koja zaista treba da se renovira i da bude hram pravoslavlja na ovim prostorima. Ako ljudi koji su veri više posvećeni, imaju volju i želju da pomognu, zaista bi im bili neizmerno zahvalni.

Predsednik opštine posebno želi da istakne:
– Postoji međureligijska tolerancija. Gradiška je otvoren grad, otvorena sredina, otvorena opština. Poštujemo druge verske zajednice i njihove pripadnike, ali čuvamo svoje i ne damo da nam se bilo ko upliće u naše versko i kulturno nasleđe.

Majkl Babić