Не знам колико удружења постоји у Србији. То је једноставно регистровати. Потребно је само десет потписника како би дошло до његовог оснивања. Мали је...
Недавно сам поново посетио Русију. За разлику од претходног пута, нисам изгубио пасош, нити наишао на било какав вид проблема, па је моје задржавање...
Готово је немогуће данас видети да банке губе новац. Било је тога у прошлости и може се поново догодити, али такви губици банака се обично приписују финансијским малверзацијама, тешким грешкама службеника који неодговорно и на своју руку улажу огромне суме новца у финансијско тржиште.
Нисам се надао новој шанси да живим у иностранству. Сувише пута сам покушао и увек је испало лоше.
Прво сам 1992. отишао у Данску да тамо завршим 4. годину средње школе. Непуне 2 недеље по приспећу, нас троје клинаца је депортовано назад кући. Разлог - одлука Владе Краљевине Данске о протеривању, донета на основу резолуције 767 Савета безбедности УН, којом су наметнуте санкције Југославији. Као да све то нису знали када су нас пустили у земљу, подлаци.
Прву честитку новоизабрани председник Србије Александар Вучић примио је од аустријског министра спољних послова Себастијана Курца. Има ли ту симболике или не, не знам,...
Пошто сам, пре две недеље говорио о геј паради, која је нажалост одржана, и тиме исказао свој став, нећу говорити о мени антипатичним „европејцима.“
Да се разумемо одмах на почетку.
Не подржавам насиље,убиства и лудила која окидају обараче.
Најлакше је писати о глупостима, јер идеје никад неће зафалити, нарочито у Србији. Не памтим када сам прочитао нешто лепо у новинама, него су осуде или мегаломански пројекти најважнији на страницама дневних листова. Од тих пројеката, ма колико деловали лепо, обично ништа не буде, па се у наш ментални код укоренила антихришћанска карактерна црта - да судимо, односно да свако буде судија.
Многе ствари су се изменили у Србији од мог детињства до данас. То је баш велики распон, мало више од пола века. Исто тако, многе ствари су и остале. Сећам се како ми је мајка говорила: „Сине немој да идеш бос прехладићеш се.“ И данас ми то исто кажу, не само тетке и тече, већ и млађи рођаци. И кад је темпратура 35 степени у хладу, они ми препоручују да обујем бар чарапе
Чудна земља, чудна влада и још чуднији народ. То је Србија данас. Земља коју волимо и од које очекујемо да бар кол’ко тол’ко буде...
