Ne znam koliko udruženja postoji u Srbiji. To je jednostavno registrovati. Potrebno je samo deset potpisnika kako bi došlo do njegovog osnivanja. Mali je...

Nedavno sam ponovo posetio Rusiju. Za razliku od prethodnog puta, nisam izgubio pasoš, niti naišao na bilo kakav vid problema, pa je moje zadržavanje...

Nisam se nadao novoj šansi da živim u inostranstvu. Suviše puta sam pokušao i uvek je ispalo loše. Prvo sam 1992. otišao u Dansku da tamo završim 4. godinu srednje škole. Nepune 2 nedelje po prispeću, nas troje klinaca je deportovano nazad kući. Razlog - odluka Vlade Kraljevine Danske o proterivanju, doneta na osnovu rezolucije 767 Saveta bezbednosti UN, kojom su nametnute sankcije Jugoslaviji. Kao da sve to nisu znali kada su nas pustili u zemlju, podlaci.

Gotovo je nemoguće danas videti da banke gube novac. Bilo je toga u prošlosti i može se ponovo dogoditi, ali takvi gubici banaka se obično pripisuju finansijskim malverzacijama, teškim greškama službenika koji neodgovorno i na svoju ruku ulažu ogromne sume novca u finansijsko tržište.

Prvu čestitku novoizabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je od austrijskog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca. Ima li tu simbolike ili ne, ne znam,...

Pošto sam, pre dve nedelje govorio o gej paradi, koja je nažalost održana, i time iskazao svoj stav, neću govoriti o meni antipatičnim „evropejcima.“

Najlakše je pisati o glupostima, jer ideje nikad neće zafaliti, naročito u Srbiji. Ne pamtim kada sam pročitao nešto lepo u novinama, nego su osude ili megalomanski projekti najvažniji na stranicama dnevnih listova. Od tih projekata, ma koliko delovali lepo, obično ništa ne bude, pa se u naš mentalni kod ukorenila antihrišćanska karakterna crta - da sudimo, odnosno da svako bude sudija.

Da se razumemo odmah na početku. Ne podržavam nasilje,ubistva i ludila koja okidaju obarače.

Mnoge stvari su se izmenili u Srbiji od mog detinjstva do danas. To je baš veliki raspon, malo više od pola veka. Isto tako, mnoge stvari su i ostale. Sećam se kako mi je majka govorila: „Sine nemoj da ideš bos prehladićeš se.“ I danas mi to isto kažu, ne samo tetke i teče, već i mlađi rođaci. I kad je tempratura 35 stepeni u hladu, oni mi preporučuju da obujem bar čarape

Čudna zemlja, čudna vlada i još čudniji narod. To je Srbija danas. Zemlja koju volimo i od koje očekujemo da bar kol’ko tol’ko bude...