Недавно смо имали прилику да гледамо фудбалску утакмицу Србија - Албанија. Нико се није надао епилогу. Ни играчи, ни навијачи, али изгледа ни полиција, која је требало да предузме мере да до тога не дође. Но, сад је касно говорити о грешкама, него можда, у неку руку, по први пут треба похвалити комплетно јавно мњење, медије, политичаре и све оне који су, чини ми се, први пут заједно стали у одбрану Србије.

Скоро увек желим да започнем колумну лепим вестима. Ретко ми се пружа таква прилика, али овог пута, на моје задовољство, могу да будем поносан на културни догађај који је обележио протеклу недељу. Међународни сајам књига, који се већ деценијама одржава у Београду, сваке године бележи раст посетилаца, што је наравно позитивна импресија

Волео бих да имам меко срце. Можда бих дефинитивно био сажаљив и писао о неким лепим догађајима, избегавајући да говорим о реалности, јер је...

Већ давне 2012. године обећали су нам бољи живот 2014. године. Нада се пробудила, избори су дошли, међутим, обећање је остало. Додуше, само мало...

Пише: Славиша Павловић Своју земљу сам увек посматрао као тек рођено дете, коме треба помоћи и од њега начинити човека, а какав ће човек то...

Тешко је писати о људима. Има их свакаквих. Међутим, када је створена демократија, као систем, наметнула се владавина већине, па се кроз историју, углавном гледало како већина жели и размишља, што је можда деловало праведно, или бар најправичније.

Славиша Павловић, Београд Талас промене политике, који је у Србији заживео 2015. године, када је бивши британски премијер Тони Блер, иначе одговоран за НАТО бомбардовање,...

Славиша Павловић Бити херој у Србији значи бити мртав. Одувек је тако. Живе хероје немамо, јер најчешће потиру славу властодржаца, који њихове заслуге приписују себи....

Протекле недеље, у присуству државног врха Србије, откривен је споменик руском цару Николају, на чију је судбину, у многоме утицала његова љубав према Србији. Овим гестом државе, исправљена је једна велика и историјска неправда према правом пријатељу српског народа.

Србија ником не даје шансу, нарочито не својим људима, чак иако направе велики успех на који држава може бити поносна. Можда је најбољи пример прокоцканог талента у корист државе бивши в.д. селектора фудбалске репрезентације Љубинко Друловић.