Пише: Славиша Павловић, Београд
Ја се не слажем нити с једном речи коју си изговорио, али ћу до смрти бранити твоје право да их изговориш.
Ова Волтерова реченица, изречена пре више од двеста година, може се наћи у свим уџбеницима, међу збиркама цитата и мисли познатих у Србији. Често се проучава, цитира, па ми се чини да свако ко пожели да се бави политиком, обавезно научи по неку Волтерову реченицу (лудост би било да прочита књигу) коју касније користи, нарочито током изборне кампање.
Када се кампања заврши, Волтер постаје омиљени аутор цитата опозиције, никако власти, јер његове речи нису баш омиљене, или да се изразим политички „прецењене су.“
Као пример непоштовања Волтера од стране оних који су га до јуче са правом уздизали у звезде, представља гостовање писца Марка Видојковића у Јутарњем програму телевизије Прва. То је она телевизија која се поноси гледаношћу захваљујући Звездама Гранда, турским серијама и осталим аутистичним пројектима, који се користе за затупљивање народа. И наравно, у тренуцима када се очекује да та телевизија ипак има смисла за нешто другачије, и када позове Видојковића, догоди се непотребан и невиђен скандал. Наиме, Марко, као и увек, без длаке на језику, говорио је све оно што мисли, упутио критике према свим ешалонима власти, не само у Србији, него у читавом свету. Нормалан човек, који гледа ову емисију, осим што се слаже или не слаже са Марком, не би се бавио приземним стварима, попут оног што се наредних дана десило.
Без жеље да подржим Марка, иако смо пријатељи, не разумем зашто је видео клип његовог гостовања скинут, или боље да употребим реч цензурисан, јер његово гостовање и његове речи не руше ни систем ни државу, него изражавају мишљење једног интелектуалца, који је прилично популаран. Ко је паметан, проверио би критике, па би поправио неке ствари. Но, да глупост нема границе, већ након 24 сата клип је скинут, а Марко је постао бунтовник недеље, што заслужује, не само због цензурисаног клипа, него јер је одувек, свакој власти и свакој опозицији говорио оно што мисли. После нека неко каже да нема цензуре? Па… Овде мислим да је у питању аутоцензура, што даље говори о менталном и духовном склопу новинарске сцене у Србији. Јер, Видојковић није могао да уздрма власт када је лоше говорио и о опозицији. Пат позиција. Нико није добар.
Али…
Неко паметан се досетио да треба склонити Марка, јер ће тако задовољити велике, па је само добио контраефекат и тако још више започео причу о цензури, а Анонимуси су се потрудили да видео снимак Видојковићевог гостовања буде на свим могућим сајтовима. Дакле, постоји једна поука у свему овоме: „Можеш да се слажеш или не слажеш са Волтеровим речима, али оне ће наћи начин да се покажу, хтео то или не. Што се више супротстављаш, већи је контраефекат“
Нажалост, у времену када су најчитанији текстови „Вељко има нову девојку,“ или „Погледајте како се осветила дечку,“ не може се очекивати да неко следи Волтера, но што је горе, нису способни да следе ни Хју Хефнера. У сваком случају, Марко Видојковић је победник, што ипак говори да Волтер живи, макар кроз Марка и Анонимусе.
Ипак, да нисмо најгори, бар у региону, говори много лажи упућених ових дана, углавном на рачун Србије и Срба. Кад видим какви нас медиокритети нападају, драго ми је да сам Србин, иако би ми лепше било да будем поносан јер је Србија, најбоља и најуређенија држава. Али што је већа мржња других према Србији, у мени само изазива још већу љубав.
Наиме, Хрвати су били убеђени да ће тужба пред Међународним судом, против Србије уродити плодом и да ће Србија бити проглашена геноцидном. Изгледа, осим њих, нико није веровао у то, на првом месту зато што Србија није таква, а на другом – када Немачка због Другог светског рата није проглашена геноцидном државом, неће нико, никада. Хрвати би то требали да знају, нарочито што су у том рату у највећем броју били савезници са Немцима. Међутим, њима је историја слабија тачка, често им се привиђају хрватски средњевековни краљеви, па онда треба разумети и њихове шизофрене оптужбе настале услед непознавања „повијести“.
Ипак, наша власт, да је овом приликом похвалим, покренула је контратужбу. Било је лепо гледати Вучића, Николића и Додика на истој страни, потом Селаковића, који својим поступцима заиста показује позитивне особине. Јединство, бар када је у питању спољна политика, можда се пренесе на унутрашњу, па постанемо озбиљна држава.
У сваком случају, колико год да смо мали, већи смо од ових малих поред нас.
www.slavisapavlovic.rs