Piše: Slaviša Pavlović, Beograd
Ja se ne slažem niti s jednom reči koju si izgovorio, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da ih izgovoriš.
Ova Volterova rečenica, izrečena pre više od dvesta godina, može se naći u svim udžbenicima, među zbirkama citata i misli poznatih u Srbiji. Često se proučava, citira, pa mi se čini da svako ko poželi da se bavi politikom, obavezno nauči po neku Volterovu rečenicu (ludost bi bilo da pročita knjigu) koju kasnije koristi, naročito tokom izborne kampanje.
Kada se kampanja završi, Volter postaje omiljeni autor citata opozicije, nikako vlasti, jer njegove reči nisu baš omiljene, ili da se izrazim politički „precenjene su.“
Kao primer nepoštovanja Voltera od strane onih koji su ga do juče sa pravom uzdizali u zvezde, predstavlja gostovanje pisca Marka Vidojkovića u Jutarnjem programu televizije Prva. To je ona televizija koja se ponosi gledanošću zahvaljujući Zvezdama Granda, turskim serijama i ostalim autističnim projektima, koji se koriste za zatupljivanje naroda. I naravno, u trenucima kada se očekuje da ta televizija ipak ima smisla za nešto drugačije, i kada pozove Vidojkovića, dogodi se nepotreban i neviđen skandal. Naime, Marko, kao i uvek, bez dlake na jeziku, govorio je sve ono što misli, uputio kritike prema svim ešalonima vlasti, ne samo u Srbiji, nego u čitavom svetu. Normalan čovek, koji gleda ovu emisiju, osim što se slaže ili ne slaže sa Markom, ne bi se bavio prizemnim stvarima, poput onog što se narednih dana desilo.
Bez želje da podržim Marka, iako smo prijatelji, ne razumem zašto je video klip njegovog gostovanja skinut, ili bolje da upotrebim reč cenzurisan, jer njegovo gostovanje i njegove reči ne ruše ni sistem ni državu, nego izražavaju mišljenje jednog intelektualca, koji je prilično popularan. Ko je pametan, proverio bi kritike, pa bi popravio neke stvari. No, da glupost nema granice, već nakon 24 sata klip je skinut, a Marko je postao buntovnik nedelje, što zaslužuje, ne samo zbog cenzurisanog klipa, nego jer je oduvek, svakoj vlasti i svakoj opoziciji govorio ono što misli. Posle neka neko kaže da nema cenzure? Pa… Ovde mislim da je u pitanju autocenzura, što dalje govori o mentalnom i duhovnom sklopu novinarske scene u Srbiji. Jer, Vidojković nije mogao da uzdrma vlast kada je loše govorio i o opoziciji. Pat pozicija. Niko nije dobar.
Ali…
Neko pametan se dosetio da treba skloniti Marka, jer će tako zadovoljiti velike, pa je samo dobio kontraefekat i tako još više započeo priču o cenzuri, a Anonimusi su se potrudili da video snimak Vidojkovićevog gostovanja bude na svim mogućim sajtovima. Dakle, postoji jedna pouka u svemu ovome: „Možeš da se slažeš ili ne slažeš sa Volterovim rečima, ali one će naći način da se pokažu, hteo to ili ne. Što se više suprotstavljaš, veći je kontraefekat“
Nažalost, u vremenu kada su najčitaniji tekstovi „Veljko ima novu devojku,“ ili „Pogledajte kako se osvetila dečku,“ ne može se očekivati da neko sledi Voltera, no što je gore, nisu sposobni da slede ni Hju Hefnera. U svakom slučaju, Marko Vidojković je pobednik, što ipak govori da Volter živi, makar kroz Marka i Anonimuse.
Ipak, da nismo najgori, bar u regionu, govori mnogo laži upućenih ovih dana, uglavnom na račun Srbije i Srba. Kad vidim kakvi nas mediokriteti napadaju, drago mi je da sam Srbin, iako bi mi lepše bilo da budem ponosan jer je Srbija, najbolja i najuređenija država. Ali što je veća mržnja drugih prema Srbiji, u meni samo izaziva još veću ljubav.
Naime, Hrvati su bili ubeđeni da će tužba pred Međunarodnim sudom, protiv Srbije uroditi plodom i da će Srbija biti proglašena genocidnom. Izgleda, osim njih, niko nije verovao u to, na prvom mestu zato što Srbija nije takva, a na drugom – kada Nemačka zbog Drugog svetskog rata nije proglašena genocidnom državom, neće niko, nikada. Hrvati bi to trebali da znaju, naročito što su u tom ratu u najvećem broju bili saveznici sa Nemcima. Međutim, njima je istorija slabija tačka, često im se priviđaju hrvatski srednjevekovni kraljevi, pa onda treba razumeti i njihove šizofrene optužbe nastale usled nepoznavanja „povijesti“.
Ipak, naša vlast, da je ovom prilikom pohvalim, pokrenula je kontratužbu. Bilo je lepo gledati Vučića, Nikolića i Dodika na istoj strani, potom Selakovića, koji svojim postupcima zaista pokazuje pozitivne osobine. Jedinstvo, bar kada je u pitanju spoljna politika, možda se prenese na unutrašnju, pa postanemo ozbiljna država.
U svakom slučaju, koliko god da smo mali, veći smo od ovih malih pored nas.
www.slavisapavlovic.rs
