Како је отишао пре 12 година у Хаг, тако се и враћа у Београд. Војислав Шешељ отишао је у фебруару 2003. у Холандију уз велику политичку помпу, а на исти начин биће дочекан у Србији. Као и пре више од деценије, лидер радикала наравиће карамбол на иначе усијаној сцени Србије. Али и настави борбу за живот. Да иронија буде већа, његов одлазак, односно долазак одговорао и одговара тзв. демократском блоку. Тада су били на власти, а сада су у опозицији. Да иронија буде већа, његови некадашњи саборци и кумови данас су на сасвим супротној страни. Коме је данас у интересу да се баш сада он врати? Опет теорија завере….
Случај Војислава Шешеља врхунац је агоније српске државе, али и директни показатељ колико је бесмислен пројекат Хашког трибунала. Остаће записано у историји да је један човек 12 година био утамничен и да за то време није донета пресуда. Притом се не ради о некој од „земаља са краја света“, него у суду који треба да служи за пример за све евентуалне сукобе у будућности да се злочин не исплати. Пример Шешеља само је потврда арогантног и циничног Запада, са већ добро виђеном политиком „двоструких“ стандарда. Срби су ту који су извлачили најдебљи крај. Али ко код да је толико седео у притвору, у 21. веку усред „обећаног“ царства званог Европска унија, остаће преседан у историји светског правосуђа. Да је човек био притворен више од 4.200 дана. На крају нису знали шта ће са њим. Тешка болест Војислава Шешеља донела је олакшање Трибуналу. Болест је покриће за сву немоћ и бесмисао овог суда.
Игре око Шешеља нису само показатељ стања у међународној заједници, него и у држави Србији. Свашта се у нашој земљи догодило у последњих 12 година. А мењали су се и страначки и државни интереси у случају лидера радикала. У одређеним периодима власти је итекако одговарало да се врати баш у том тренутку, исто важи и за опозицију.
Шешеља не боли толики боравак у тамници и однос Запада према њему, колико издаја његових дојучерашњих сабораца. И чињеница да креирају политику и вредности против којих се управо са њима борио више од две деценије. Запад ликује, јер целокупна гарнитура људи који су последњих година на власти некада је била у сасвим другој причи. А данас се куну у оно што раде.
После свега, после 4.200 дана проведених на робији, има ли смисла што је Шешељ зарад Србије, своје политике и идеала жртвовао себе? И на крају је остао сам. Као симбол једног лудог и тешког времена, као симбол демонстрације моћи великих сила, али и као симбол слабости државе Србије, наше немоћи и подељености. Као пример бесмислености Хашког трибунала искривљене и политичке правде. Хаг је на крају доживео судбину бројних заточеника. Метастаза.
