Пише: Рајко Недић
Лице премијера Александра Вучића по повратку из САД заиста је довољно говорило. Имаће Србија тешко лето. Наставак болних и непопуларних реформи, тешки преговори са Приштином, притисци да уведемо санкције Русији. И Сребреница. Нови захтеви и уцене, усмерени искључиво на српску страну не слуте на добро. И опет приче о извињењу и помирењу.
Двадесет година после Сребренице, „Олује“, „Бљеска“, злочина, масовних убистава, али и Дејтонског споразума, неке нове генерације на брдовитом Балкану одрастају уз још већу мржњу и нетрпељивост. Приче о помирењу и суочавању с прошлошћу заглављене су баш у тој мрачној прошлости.
Свесни да су и њихове руке окрвављене у бившој СФРЈ, белосветски моћници, исти они који су својевремено опљачкали и збрисали читаве народе и ударили темеље геноциду, сете се Сребренице баш на сваку годишњицу. Добро нам је познато да је то увођење „демократских“ вредности путем силе, уцена, притисака, санкција, претњи, штапа и шаргарепе, и по дневнополитичкој потреби, потпаљивање бурета барута. Недавно је то буре потпаљено у Македонији, у Куманову. Близу Србије. Као показна вежба. Свима у региону.
Бивши председник Србије Борис Тадић се извињавао. Александар Вучић хоће у Сребреницу, Председник Томислав Николић у Сарајево. Није довољно. Баш у циљу помирења и суочавања с прошлошћу, али не могу да иду јер је Насер Орић ухапшен због злочина над Србима. Зато све ове резолуције, извињења и помирења не вреде ништа кад је 20 година касније за једне он и даље злочинац, а за друге херој. И кад је протеривање читавог једног народа за једне геноцид, а за друге државни празник.
Дешавали су се геноциди и масовна убиства и раније, али само је Србија под великим притиском. Камбоџа, током режима црвених Кмера убијено 1,7 милиона, истребљење козака, од 1919. до 1920. године, убијено од 300.000 до 500.000 људи, грчки геноцид, под Отоманским царством од 1915. до 1923. убијено од 300.000 до милион Грка, асирски геноцид, од 1915. до 1918. убијено од 275.000 до 750.000 Асираца, геноцид Турака над Јеременима убијено милион људи, геноцид нациста над Јеврејима, геноцид 1994. у Руанди, милион жртава..
А народу треба само једно. Не поновило се. Поточари. Братунац.
