Kako je otišao pre 12 godina u Hag, tako se i vraća u Beograd. Vojislav Šešelj otišao je u februaru 2003. u Holandiju uz veliku političku pompu, a na isti način biće dočekan u Srbiji. Kao i pre više od decenije, lider radikala naraviće karambol na inače usijanoj sceni Srbije. Ali i nastavi borbu za život. Da ironija bude veća, njegov odlazak, odnosno dolazak odgovorao i odgovara tzv. demokratskom bloku. Tada su bili na vlasti, a sada su u opoziciji. Da ironija bude veća, njegovi nekadašnji saborci i kumovi danas su na sasvim suprotnoj strani. Kome je danas u interesu da se baš sada on vrati? Opet teorija zavere….
Slučaj Vojislava Šešelja vrhunac je agonije srpske države, ali i direktni pokazatelj koliko je besmislen projekat Haškog tribunala. Ostaće zapisano u istoriji da je jedan čovek 12 godina bio utamničen i da za to vreme nije doneta presuda. Pritom se ne radi o nekoj od „zemalja sa kraja sveta“, nego u sudu koji treba da služi za primer za sve eventualne sukobe u budućnosti da se zločin ne isplati. Primer Šešelja samo je potvrda arogantnog i ciničnog Zapada, sa već dobro viđenom politikom „dvostrukih“ standarda. Srbi su tu koji su izvlačili najdeblji kraj. Ali ko kod da je toliko sedeo u pritvoru, u 21. veku usred „obećanog“ carstva zvanog Evropska unija, ostaće presedan u istoriji svetskog pravosuđa. Da je čovek bio pritvoren više od 4.200 dana. Na kraju nisu znali šta će sa njim. Teška bolest Vojislava Šešelja donela je olakšanje Tribunalu. Bolest je pokriće za svu nemoć i besmisao ovog suda.
Igre oko Šešelja nisu samo pokazatelj stanja u međunarodnoj zajednici, nego i u državi Srbiji. Svašta se u našoj zemlji dogodilo u poslednjih 12 godina. A menjali su se i stranački i državni interesi u slučaju lidera radikala. U određenim periodima vlasti je itekako odgovaralo da se vrati baš u tom trenutku, isto važi i za opoziciju.
Šešelja ne boli toliki boravak u tamnici i odnos Zapada prema njemu, koliko izdaja njegovih dojučerašnjih saboraca. I činjenica da kreiraju politiku i vrednosti protiv kojih se upravo sa njima borio više od dve decenije. Zapad likuje, jer celokupna garnitura ljudi koji su poslednjih godina na vlasti nekada je bila u sasvim drugoj priči. A danas se kunu u ono što rade.
Posle svega, posle 4.200 dana provedenih na robiji, ima li smisla što je Šešelj zarad Srbije, svoje politike i ideala žrtvovao sebe? I na kraju je ostao sam. Kao simbol jednog ludog i teškog vremena, kao simbol demonstracije moći velikih sila, ali i kao simbol slabosti države Srbije, naše nemoći i podeljenosti. Kao primer besmislenosti Haškog tribunala iskrivljene i političke pravde. Hag je na kraju doživeo sudbinu brojnih zatočenika. Metastaza.
