[dropcap font=“0″]Б[/dropcap]еоград, 19. октобар 2014, Центар „Сава“. Централна прослава поводом 70 година од ослобађања града. У дворани угледни гости из нашег друштвено-политичког живота. И наравно, борци. И заставе: црвене, пролетерске и оне југословенске, са петокракама. Почетак манифестације и српска химна „Боже правде“. Слика надреална. Како уз сав овај декор да иду химна и стихови који су у потпуној супротности са комунистичком идеологијом? А притом је и сам председник четнички војвода? Могу да замислим како су се осећале оне седе главе… Да ли су певали химну, знају ли речи?! Па ово је већи удар на њих него онај немачки, деветсто четрдесет четврте. Луд, збуњен, Србин…
Пре десетак година досовска власт укинула је 20. октобар, Дан ослобођења, избацила имена улица совјетских генерала ослободилаца, а обележавање овог дана обављало се готово у илегали. Уведени су којекакви дани Београда у априлу. А протеклих месец дана буквално смо бомбардовани причама о ослобођењу. Васкрсли су и Коча и Пеко. Отишли смо у још једну крајност. Наиме, сазнали смо после седам деценија да су совјетски и наши борци још 16. октобра заузели центар града, али да су Немци извели контранапад, па је град коначно ослобођен четири дана касније?! И тако се Путин појавио баш 16. октобра. Луд, збуњен, Србин…
Шта смо све чули протеклих дана у вези са скандалом на утакмици Србија – Албанија и како ћемо објаснити свету ко је заправо лансирао дрон? Исте вечери смо сазнали да је летелицу са заставом „велике Албаније“ „наводио“, ни мање ни више, него брат премијера Албаније?! Онда смо сазнали из медија да је летелицу са крова оближње цркве лансирао бивши припадник ОВК, уз подршку премијеровог брата, па онда да је то одрадио Албанац са интересантном фризуром, и то @андармерији испред носа?! Овог пута се и не спомиње брат. Не смем ни да помислим да наша страна у ствари нема доказа. И да ли је брат албанског премијера заправо спинован само зато што је премијеров брат?! Луд, збуњен, Србин…
Хаос у правосуђу, разне струје и подељеност у МУП-у и службама безбедности, одметнута јединица специјалаца. Међусобно неповерење, разне интересне и криминалне групе које урушавају државу и којима се не допадају потези актуелне власти. Ово је слика Србије из 2003. коју управо читам у сјајној књизи „Трећи метак“ посвећеној позадини атентата на Зорана Ђинђића. Али када заклопите корице и вратите се у време садашње, схватите да се мало тога променило. Наравно, нема више припадника озлоглашеног „земунског клана“. Али адвокати штрајкују већ месец дана и правосудни систем је паралисан. Иначе, у току је реформа реформе правосуђа. Жандармерија прави озбиљне проблеме, а у деловима МУП-а и служби безбедности влада велико незадовољство. У шта смо могли да се уверимо и на поменутој утакмици… Тешко је похватати све ово. И схватити шта нам се све дешава! Луд, збуњен, Србин…
