[dropcap font=“0″]B[/dropcap]eograd, 19. oktobar 2014, Centar „Sava“. Centralna proslava povodom 70 godina od oslobađanja grada. U dvorani ugledni gosti iz našeg društveno-političkog života. I naravno, borci. I zastave: crvene, proleterske i one jugoslovenske, sa petokrakama. Početak manifestacije i srpska himna „Bože pravde“. Slika nadrealna. Kako uz sav ovaj dekor da idu himna i stihovi koji su u potpunoj suprotnosti sa komunističkom ideologijom? A pritom je i sam predsednik četnički vojvoda? Mogu da zamislim kako su se osećale one sede glave… Da li su pevali himnu, znaju li reči?! Pa ovo je veći udar na njih nego onaj nemački, devetsto četrdeset četvrte. Lud, zbunjen, Srbin…
Pre desetak godina dosovska vlast ukinula je 20. oktobar, Dan oslobođenja, izbacila imena ulica sovjetskih generala oslobodilaca, a obeležavanje ovog dana obavljalo se gotovo u ilegali. Uvedeni su kojekakvi dani Beograda u aprilu. A proteklih mesec dana bukvalno smo bombardovani pričama o oslobođenju. Vaskrsli su i Koča i Peko. Otišli smo u još jednu krajnost. Naime, saznali smo posle sedam decenija da su sovjetski i naši borci još 16. oktobra zauzeli centar grada, ali da su Nemci izveli kontranapad, pa je grad konačno oslobođen četiri dana kasnije?! I tako se Putin pojavio baš 16. oktobra. Lud, zbunjen, Srbin…
Šta smo sve čuli proteklih dana u vezi sa skandalom na utakmici Srbija – Albanija i kako ćemo objasniti svetu ko je zapravo lansirao dron? Iste večeri smo saznali da je letelicu sa zastavom „velike Albanije“ „navodio“, ni manje ni više, nego brat premijera Albanije?! Onda smo saznali iz medija da je letelicu sa krova obližnje crkve lansirao bivši pripadnik OVK, uz podršku premijerovog brata, pa onda da je to odradio Albanac sa interesantnom frizurom, i to @andarmeriji ispred nosa?! Ovog puta se i ne spominje brat. Ne smem ni da pomislim da naša strana u stvari nema dokaza. I da li je brat albanskog premijera zapravo spinovan samo zato što je premijerov brat?! Lud, zbunjen, Srbin…
Haos u pravosuđu, razne struje i podeljenost u MUP-u i službama bezbednosti, odmetnuta jedinica specijalaca. Međusobno nepoverenje, razne interesne i kriminalne grupe koje urušavaju državu i kojima se ne dopadaju potezi aktuelne vlasti. Ovo je slika Srbije iz 2003. koju upravo čitam u sjajnoj knjizi „Treći metak“ posvećenoj pozadini atentata na Zorana Đinđića. Ali kada zaklopite korice i vratite se u vreme sadašnje, shvatite da se malo toga promenilo. Naravno, nema više pripadnika ozloglašenog „zemunskog klana“. Ali advokati štrajkuju već mesec dana i pravosudni sistem je paralisan. Inače, u toku je reforma reforme pravosuđa. Žandarmerija pravi ozbiljne probleme, a u delovima MUP-a i službi bezbednosti vlada veliko nezadovoljstvo. U šta smo mogli da se uverimo i na pomenutoj utakmici… Teško je pohvatati sve ovo. I shvatiti šta nam se sve dešava! Lud, zbunjen, Srbin…
