Пише: Рајко Недић
Србија је 15. фебруара прославила Сретење – Дан државности. Дан када је у Орашцу 1804. подигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године донет први Устав Књажества Србије. Тако је заокружена српска револуција после више од три деценије. Сретење је и велики хришћански празник јер указује на први сусрет Исуса Христа са људима. На Сретење се срећу и раздвајају зима и лето. На Сретење медведи излазе из своје јазбине…
Србија у 19. веку по много чему била специфична и у Европи и свету. Од упорне борбе малог и поносног народа да се ослободи од Турака, до чињенице да је 1835. имала не само устав, него и револуцинарни и слободарски акт који није био по вољи тадашњим великим силама, чак ни Русима, нашим савезницима. Да се у 19. веку изборила да буде кнежевина, па краљевина, да обнови своју државност, прошири територије, да буде земља победница у балканским и оба светска рата…Та иста Србија данас трпи тешка понижавања и непоштовања. Од великих сила то можемо да очекујемо у зависности од историјских прилика и интереса. Али од новопечених држава из комшилука, то је непримеран, лицемеран и непријатељски чин.
Готово свакодневно можемо да чујемо из нама блиског окружења да је Србија има не намо великосрпске него и империјалистичке циљеве и амбиције. Да је Србија крива за све што се протеклих деценија дешавало на овим просторима?! Народи који су вековима, као и ми били под Турцима, Аустроугарима, Немцима или другим великим силама и империјама, народи који су створили државе тек крајем 20. века, данас само у Србима виде искључивог кривца зашто су таворили кроз већи део своје историје. Данас од њих добијамо лекције, они нас уцењују и оптужују за највеће злочине и славе оне под чијом су чизмом били вековима.
Али не треба кукати и сваљивати кривицу на друге, него кренути искључиво од себе. Зашто смо дозволили да од народа који је имао државу пре два века, дођемо у ситуацију на нас прве комшије тако мрзе и понижавају? И користе сваку прилику да нам забоду нож у леђа. Зашто нико од представника владе Србије није био у Орашцу, на прослави Дана државности?
У исто време, промоција нове председнице Хрватске претворена је у спектакл. Држава која је међународно призната 1991. године, народ који је у Краљевину Југославију ушао из делова провинција Аустроугарске, а у другу Југославују као тековина НДХ, данас се понаша као да је вековима присутна на овом просторима и у овим границама… У Македонији у центру Скопља ових дана освануо је билборд који упозорава на великоспрку опасност за Мекедонију. Држави којој са запада отворено прете Албанци, а са истока Бугари и коју не признају Грци, Србија је највећа опасност?!
Не смемо заборавити све оне који су уградили себе у темеље државе да би Србија једног дана била слободна. Не смемо заборавити све оне жртве, сав онај труд и страшну жељу да коначно скинемо окове. Не смемо заборавити шта се догодило на Сретење.
