Piše: Rajko Nedić
Srbija je 15. februara proslavila Sretenje – Dan državnosti. Dan kada je u Orašcu 1804. podignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine donet prvi Ustav Knjažestva Srbije. Tako je zaokružena srpska revolucija posle više od tri decenije. Sretenje je i veliki hrišćanski praznik jer ukazuje na prvi susret Isusa Hrista sa ljudima. Na Sretenje se sreću i razdvajaju zima i leto. Na Sretenje medvedi izlaze iz svoje jazbine…
Srbija u 19. veku po mnogo čemu bila specifična i u Evropi i svetu. Od uporne borbe malog i ponosnog naroda da se oslobodi od Turaka, do činjenice da je 1835. imala ne samo ustav, nego i revolucinarni i slobodarski akt koji nije bio po volji tadašnjim velikim silama, čak ni Rusima, našim saveznicima. Da se u 19. veku izborila da bude kneževina, pa kraljevina, da obnovi svoju državnost, proširi teritorije, da bude zemlja pobednica u balkanskim i oba svetska rata…Ta ista Srbija danas trpi teška ponižavanja i nepoštovanja. Od velikih sila to možemo da očekujemo u zavisnosti od istorijskih prilika i interesa. Ali od novopečenih država iz komšiluka, to je neprimeran, licemeran i neprijateljski čin.
Gotovo svakodnevno možemo da čujemo iz nama bliskog okruženja da je Srbija ima ne namo velikosrpske nego i imperijalističke ciljeve i ambicije. Da je Srbija kriva za sve što se proteklih decenija dešavalo na ovim prostorima?! Narodi koji su vekovima, kao i mi bili pod Turcima, Austrougarima, Nemcima ili drugim velikim silama i imperijama, narodi koji su stvorili države tek krajem 20. veka, danas samo u Srbima vide isključivog krivca zašto su tavorili kroz veći deo svoje istorije. Danas od njih dobijamo lekcije, oni nas ucenjuju i optužuju za najveće zločine i slave one pod čijom su čizmom bili vekovima.
Ali ne treba kukati i svaljivati krivicu na druge, nego krenuti isključivo od sebe. Zašto smo dozvolili da od naroda koji je imao državu pre dva veka, dođemo u situaciju na nas prve komšije tako mrze i ponižavaju? I koriste svaku priliku da nam zabodu nož u leđa. Zašto niko od predstavnika vlade Srbije nije bio u Orašcu, na proslavi Dana državnosti?
U isto vreme, promocija nove predsednice Hrvatske pretvorena je u spektakl. Država koja je međunarodno priznata 1991. godine, narod koji je u Kraljevinu Jugoslaviju ušao iz delova provincija Austrougarske, a u drugu Jugoslavuju kao tekovina NDH, danas se ponaša kao da je vekovima prisutna na ovom prostorima i u ovim granicama… U Makedoniji u centru Skoplja ovih dana osvanuo je bilbord koji upozorava na velikosprku opasnost za Mekedoniju. Državi kojoj sa zapada otvoreno prete Albanci, a sa istoka Bugari i koju ne priznaju Grci, Srbija je najveća opasnost?!
Ne smemo zaboraviti sve one koji su ugradili sebe u temelje države da bi Srbija jednog dana bila slobodna. Ne smemo zaboraviti sve one žrtve, sav onaj trud i strašnu želju da konačno skinemo okove. Ne smemo zaboraviti šta se dogodilo na Sretenje.
