[dropcap font=“0″]D[/dropcap]a li biste tužili čoveka koji vam popravi automobil? Ili kuću? Ili vam sredi dvorište? Da li biste ubili čoveka koji vam spasi život? Ne biste? To je zato što ste normalni. Da ste u Srbiji, vas bi proglasili ludim, a ovog koji vam je pomogao bi tužili. Naime, mladi aktivista jednog udruženja građana, samoinicijativno je obnovio dva stajališta gradskog prevoza. Ofarbao je stubove koji su korozirali, a potom je, zajedno sa članovima udruženja, postavio informacioni sadržaj, kako bi se putnici lakše snalazili. Umesto da mu država dodeli orden, pošto je to postao opšti trend od kada je Nikolić postao predsednik, ili da ga mediji proglase herojom dana, kako bi se mlađe generacije ugledale na njega i shvatile da dobrota i požrtvovanost donose naslovnu stranu ili zasluženu nagradu, ovaj mladi i dobri čovek će biti utužen od strane nesposobne, bestidne i bezobrazne Direkcije za javni prevoz. No, da besmisao bude veći, njihova tužba jeste zbog neovlašćenog korišćenja grba grada Beograda.
Dakle, ovaj mladi čovek, Filip Vukša, čije ime treba da stoji iznad tog grba, nije čak ni zaboravio grad Beograd, već je uradio ono što je grad trebalo da uradi, samo da je dovoljno sposoban, sa desetinama funkcionera koji primaju astronomske plate. Primer koji je Direkcija za javni prevoz dala mladim ljudima ogleda se u sledećem: „Nemojte da radite ništa što može da doprinese društvu i ovoj zemlji inače ćete biti strogo kažnjeni. To što mi nećemo i ne znamo da popravimo vašim parama od poreza, vama ne daje pravo da vi uradite nešto dobro.“
Sa druge strane, kao što sam navodio više puta, mesta u medijima, naročito na naslovnim stranama, rezervisana su za crnu hroniku. Međutim, i u tome postoji pokazatelj koliko su se neke stvari otrgle kontroli. Najbolji primer je vest na sajtu državne televizije – uhapšen muškarac, star 61 godinu, jer je kod sebe imao 15 kilograma rezanog duvana. Inače, duvan je prodavao na pijaci, pa je nesrećniku čak određen pritvor. Ne mislim da nedozvoljene trgovine treba tolerisati, ali ovaj jadnik je sigurno nečim morao da nahrani porodicu, pa bez obzira na krivično delo ili prekršaj, nije zaslužio da bude glavna vest. Međutim, ta informacija mi ne bi ostavila tako snažan utisak da sledeći članak nije govorio o starcu iz Istočne Srbije koji je izbo svoju ženu nožem, dakle pokušaj ubistva, i istog dana pušten nakon informativnog razgovora. Inače, to je već uradio nekoliko puta.
Koji paradoks!
Pošto sam gore napisao koju poruku šalje Direkcija za javni prevoz, u ovom slučaju, država i mediji šalju sledeću poruku: „Ako nemate čime da nahranite porodicu, više vam se isplati da ženu izbodete nožem (jedna usta manje) nego da prodajete rezani duvan, jer kod nas je bitno samo jedno – da niste konkurencija državi.“
Takođe, pre nekoliko dana, u Novom Pazaru, mogli smo da vidimo šetnju ljudi u zelenim uniformama, koje neodoljivo podsećaju na uniforme Trećeg rajha, odnosno, jedne njihove ispostave koju je predvodio zloglasni Aćif efendija. Dok se čitav svet bori protiv terorizma i nacizma, šetnja u Novom Pazaru protekla je uz osude političara kroz medije, kao da smo mi njih izabrali da iznose svoje mišljenje i osuđuju u intervjuima, umesto da sprovode zakon, odnosno da nas štite od nekog novog Aćif efendije. Jer, ako bismo se sami štitili, prošli bismo kao ovaj nesrećnik koji je uredio autobusko stajalište. Kada bi se ovo desilo u Nemačkoj, bez obzira na nacističku prošlost, pripadnici uniformisane milicije nikada ne bi izašli iz zatvora.
Dakle, kako promeniti svest narodu? Kako nacija da krene napred, kada ne postoje pravila igre? U mnogim državama pravila nisu poštena, ali se znaju, pa oni najpametniji uspevaju da se snađu, jer su svesni okvira u kojima mnogi igraju i pravila koja moraju da poštuju. Ovde pravila nema. Sve može, ništa ne mora, ali i ne može, u zavisnosti od političke pripadnosti, kontakata, veza, prijateljstava, ali i trenutnog raspoloženja pojedinih nosioca državnih funkcija.
No, ovo o svemu što pričam, uopšte nije toliko bitno za nosioce državnih funkcija, jer su za njih navodno najbitnije vesti da li se ratuje u Ukrajini ili na Bliskom Istoku. A građani to sa nestrpljenjem prate. Tipičan kompleks niže vrednosti kod naroda.
Da bi vam sve bilo jasnije, preporučujem vam da ponovo pogledate film „Tri karte za Holivud“, jer najbolje opisuje trenutno stanje u Srbiji.
www.slavisapavlovic.rs
s.pavlovic9@yahoo.co.uk
