[dropcap font=“0″]I[/dropcap]ako je u Srbiji kalendarsko leto odavno počelo još uvek ne dostižemo onu temperaturu koja je uobičajena za ovo doba godine. To je negde između 26-29 stepeni celzijusa. Ovih dana je ta temperatura u nekim delovima jedva dostizala 20 stepeni. Ima i mnogo više kiša, tako da u jutarnjim satima zna da bude dosta hladno.
Ali je zato vrelo na pijacama, kad su cene u pitanju, bar tako kaže ovaj narod koji se svakim danom iščuđava porastu cena poljoprivrednih proizvoda.
Neverovatna neorganizovanost i jaz između proizvođača i nakupaca, onih koji kupuju robu od seljaka pa se ta ista roba prodaje na pijaci ili u prodavnici. Došlo je do toga da mnogi proizvođači jednostavno više neće ni da beru svoje proizvode, pa ih nude džabe. Pod uslovom da sami oberete.
Primera radi, otkupna cena koju nakupci nude seljacima za višnje je 6,5 dinara po kilogramu (oko 8,5 centi) da bi se ta ista višnja na pijaci prodavala između 80-100 dinara ($ 1,06-1,33). To je više nego deset puta. Ako se uzme u obzir da recimo jedan berač može da nabere 50 kilograma višanja za jedan dan. Tih 50 kilograma višanja bi u prodaji nakupcima bilo 325 dinara (4,30 $). A seljak bi morao berača da plati 1,500 dinara ($ 20). Da bi se samo izjednačio sa cenom koštanja branja i prodajom onda bi berač trebalo da nabere ni manje ni više nego 240 kilograma na dan.
Takav scenario je sličan i sa drugim poljoprivrednim proizvodima.
Čuo sam da mnogi pričaju kako je Srbija skupa, kako je skuplja od Australije. Pa za sve one koji žele da znaju mogu se uveriti sami. Cene proizvoda sa pijace su obrađeni prošle nedelje. Dakle sveži.
Na pijacama je sad prestao strah od zaraženog povrća izazvano poplavom, tako se prodaje sve i svašta, dobrog kvaliteta i sa mnogo jačim cenama nego prošle godine.
Između 60 i 80 dinara ($ 0,80-1,06) možete kupiti kilogram lubenice, dinje, bresaka, kajsija, krompira, luka, krastavaca, šargarepa, tikvica.
Paradajz se kreće 100 do 120 dinara ($ 1,33-1,60), boranija je 200 do 250 dinara ($ 2,66-3,33), pečurke su 160-180 dinara ($ 2,13-2,40). Jagode i plavi patlidžan su 250 dinara (3,33 $). Pasulj je izgleda najskuplji sa 380 dinara (5,06 $).
Mnoge stvari su sad počele da se kupuju na komad. Recimo trešnje i jagode. Uzimaju se po nekoliko komada pa koliko ispadne.
U mesarama je stvar sasvim drugačija. Da ne kažem mnogo skuplja. Najjeftinija je piletina čiji kilogram košta 290-430 dinara ($ 3,86-5,73). U zavisnosti da li je batak, krilce ili belo meso.
Mešano meleveno meso je 400 do 700 ($ 5,33-9,33). Krmenadla je 500 dinara (6,66 $), teletina 850-1500 dinara ($ 11,33-20), ćevapi 400-650 ($ 5,33-8,66), junetina 650-800 ($ 8,66-10, 66). Biftek je naravno najskuplji i on se kreće od 1.800 dinara za jedan kilogram ($ 24).
Kurs Australijskog dolara je sada oko 75 dinara za jedan dolar. Inače se stalno menja i otprilike se kreće u granicama 74-78 dinara.
Ako kojim slučajem budete upoređivali cene u Australiji sa cenama u Srbiji, što ćete to naravno i mahinalno uraditi, nemojte zaboraviti činjenicu da je sad u Srbiji puna sezona. Da je većina voća i povrća baš sad sazrelo i da ga ima na pretek.
Što se tiče ostalih stvari, neophodnih za život i oni doživljavaju veliki porast. Govori se da će struja poskupeti 30%. Vlada kaže da neće. Narod se boji da hoće, a činjenica je da se narodu priprema poskupljenje. Možda ne 30%, ali recimo 15-20%. Sad se priča o trideset, pa kad dođe vreme i bude manje očekuje se da narod bude srećan jer nije onako kako su se bojali, nego malo manje. Kažu, Vlada je pokvarena, ma nije Vlada, nego je narod glup (a to se odnosi na ceo svet), pa onda nasedaju prevarama političara umesto da uzmu motke u ruku.
Poskupelo, a to je zvanično osiguranje trećeg lica za automobile. Osiguravajuće kuće podnele zahtev Narodnoj Banci Srbije i oni im odobrili poskupljenje od čak 45%. Obavezno osiguranje za jedan prosečan automobil koštalo je oko 9,000 dinara (120 $) a sada se plaća oko 13,000 ($ 173). Osiguravajuće kuće trljaju ruke jer će kako su neki ekonomisti izračunali napuniti kase u prvoj godini za više od 10 miliona evra (15,38 $ miliona), ne radeći ništa ekstra.

Ako poskupljenje struje ima veze sa državom, jer je vlasnik EPS-a, pa pare idu u budžet države, odnosno profit posle troškova, onda od poskupljenja osiguranja, država, koja je to dozvolila, nema ama baš ništa. Sve pare idu u privatne džepove. I možda će dobiti nešto od PDV-a (ekvivalent GST-a u Australiji) za tu malu razliku. Da bi stvar bila jasnija osiguranja dobijaju ekstra oko 4,000 dinara ($ 53) a država na PDV za tu razliku ekstra 800 dinara (oko 10 $).
Sva ta poskupljenja ipak neće sprečiti Srbe da idu na more. Sve drugo nije toliko važno. Tako se imajući u vidu prošlogodišnje podatke, pa čak i ranije očekuje da skoro 70% Srba i ovog leta napusti zemlju i uputi se ka inostranstvu. Od tih sedamdeset odsto 47,6% će otići u Grčku, a samo 15,3% u Crnu Goru.
Od onih koji putuju, statistički podaci dalje navode da će opet preko 70% njih putovati na kredit, ili kako ovde kažu, odloženo plaćanje. Putuj danas, plati sutra. Pa se nude kratkoročni krediti bez kamate, koje izgledaju super primamljivi. Ali to su banke lepo izračunale, jer znaju da retko ko može da plati na vreme pa onda udri kamatu i penale. Sve zakonski.
^ Ak je i strana štampa pisala da im nije jasno kako mogu milioni Srba u ovoj ekonomskoj situaciji i sa ovim platama da sebi priušte odlazak na odmor van granica zemlje.
Ali na šta bi to ličilo da se posle septembra neki Srbin šeta ulicama beo, da nije pocrneo. To bi bila bruka i velika sramota.

Da kontaktirate autora
pošaljite email na:
carapicv@hotmail.com