[dropcap font=“0″]И[/dropcap]ако је у Србији календарско лето одавно почело још увек не достижемо ону температуру која је уобичајена за ово доба године. То је негде између 26-29 степени целзијуса. Ових дана је та температура у неким деловима једва достизала 20 степени. Има и много више киша, тако да у јутарњим сатима зна да буде доста хладно.
Али је зато врело на пијацама, кад су цене у питању, бар тако каже овај народ који се сваким даном ишчуђава порасту цена пољопривредних производа.
Невероватна неорганизованост и јаз између произвођача и накупаца, оних који купују робу од сељака па се та иста роба продаје на пијаци или у продавници. Дошло је до тога да многи произвођачи једноставно више неће ни да беру своје производе, па их нуде џабе. Под условом да сами оберете.
Примера ради, откупна цена коју накупци нуде сељацима за вишње је 6,5 динара по килограму (око 8,5 центи) да би се та иста вишња на пијаци продавала између 80-100 динара ($ 1,06-1,33). То је више него десет пута. Ако се узме у обзир да рецимо један берач може да набере 50 килограма вишања за један дан. Тих 50 килограма вишања би у продаји накупцима било 325 динара (4,30 $). А сељак би морао берача да плати 1,500 динара ($ 20). Да би се само изједначио са ценом коштања брања и продајом онда би берач требало да набере ни мање ни више него 240 килограма на дан.
Такав сценарио је сличан и са другим пољопривредним производима.
Чуо сам да многи причају како је Србија скупа, како је скупља од Аустралије. Па за све оне који желе да знају могу се уверити сами. Цене производа са пијаце су обрађени прошле недеље. Дакле свежи.
На пијацама је сад престао страх од зараженог поврћа изазвано поплавом, тако се продаје све и свашта, доброг квалитета и са много јачим ценама него прошле године.
Између 60 и 80 динара ($ 0,80-1,06) можете купити килограм лубенице, диње, бресака, кајсија, кромпира, лука, краставаца, шаргарепа, тиквица.
Парадајз се креће 100 до 120 динара ($ 1,33-1,60), боранија је 200 до 250 динара ($ 2,66-3,33), печурке су 160-180 динара ($ 2,13-2,40). Јагоде и плави патлиџан су 250 динара (3,33 $). Пасуљ је изгледа најскупљи са 380 динара (5,06 $).
Многе ствари су сад почеле да се купују на комад. Рецимо трешње и јагоде. Узимају се по неколико комада па колико испадне.
У месарама је ствар сасвим другачија. Да не кажем много скупља. Најјефтинија је пилетина чији килограм кошта 290-430 динара ($ 3,86-5,73). У зависности да ли је батак, крилце или бело месо.
Мешано мелевено месо је 400 до 700 ($ 5,33-9,33). Крменадла је 500 динара (6,66 $), телетина 850-1500 динара ($ 11,33-20), ћевапи 400-650 ($ 5,33-8,66), јунетина 650-800 ($ 8,66-10, 66). Бифтек је наравно најскупљи и он се креће од 1.800 динара за један килограм ($ 24).
Курс Аустралијског долара је сада око 75 динара за један долар. Иначе се стално мења и отприлике се креће у границама 74-78 динара.
Ако којим случајем будете упоређивали цене у Аустралији са ценама у Србији, што ћете то наравно и махинално урадити, немојте заборавити чињеницу да је сад у Србији пуна сезона. Да је већина воћа и поврћа баш сад сазрело и да га има на претек.
Што се тиче осталих ствари, неопходних за живот и они доживљавају велики пораст. Говори се да ће струја поскупети 30%. Влада каже да неће. Народ се боји да хоће, а чињеница је да се народу припрема поскупљење. Можда не 30%, али рецимо 15-20%. Сад се прича о тридесет, па кад дође време и буде мање очекује се да народ буде срећан јер није онако како су се бојали, него мало мање. Кажу, Влада је покварена, ма није Влада, него је народ глуп (а то се односи на цео свет), па онда наседају преварама политичара уместо да узму мотке у руку.
Поскупело, а то је званично осигурање трећег лица за аутомобиле. Осигуравајуће куће поднеле захтев Народној Банци Србије и они им одобрили поскупљење од чак 45%. Обавезно осигурање за један просечан аутомобил коштало је око 9,000 динара (120 $) а сада се плаћа око 13,000 ($ 173). Осигуравајуће куће трљају руке јер ће како су неки економисти израчунали напунити касе у првој години за више од 10 милиона евра (15,38 $ милиона), не радећи ништа екстра.

Ако поскупљење струје има везе са државом, јер је власник ЕПС-а, па паре иду у буџет државе, односно профит после трошкова, онда од поскупљења осигурања, држава, која је то дозволила, нема ама баш ништа. Све паре иду у приватне џепове. И можда ће добити нешто од ПДВ-а (еквивалент ГСТ-а у Аустралији) за ту малу разлику. Да би ствар била јаснија осигурања добијају екстра око 4,000 динара ($ 53) а држава на ПДВ за ту разлику екстра 800 динара (око 10 $).
Сва та поскупљења ипак неће спречити Србе да иду на море. Све друго није толико важно. Тако се имајући у виду прошлогодишње податке, па чак и раније очекује да скоро 70% Срба и овог лета напусти земљу и упути се ка иностранству. Од тих седамдесет одсто 47,6% ће отићи у Грчку, а само 15,3% у Црну Гору.
Од оних који путују, статистички подаци даље наводе да ће опет преко 70% њих путовати на кредит, или како овде кажу, одложено плаћање. Путуј данас, плати сутра. Па се нуде краткорочни кредити без камате, које изгледају супер примамљиви. Али то су банке лепо израчунале, јер знају да ретко ко може да плати на време па онда удри камату и пенале. Све законски.
^ Ак је и страна штампа писала да им није јасно како могу милиони Срба у овој економској ситуацији и са овим платама да себи приуште одлазак на одмор ван граница земље.
Али на шта би то личило да се после септембра неки Србин шета улицама бео, да није поцрнео. То би била брука и велика срамота.

Да контактирате аутора
пошаљите емаил на:
carapicv@hotmail.com