Српска етничка школа “Вук Караџић“ посветила је прошли викенд Видовдану, страдању српског народа, његовим голготама и васкрсима, од Лазара до Гаврила Принципа, од страдања под Турцима до албанске голготе, Крфа и Кајмакчалана, до коначне победе и ослобoђeња од моћних империја 1918.
Док је програм у Ст Албансу био посвећен 100-годишњици завршетка Првог светског рата, програм у Џилонгу је био помен и осврт на свесно жртвовање и страдање славног цара Лазара и његове војске на Косову.
Ученици у Ст Албансу, после вечерњег парастоса, су у сали цркве Светог Ђорђа у суботу вече, извели пригодан културно-уметнички програм. Разноликим репертоаром рецитала, песама, сведочанстава о догађајима из наше историје су успели да изазову аплаузе а посебно приликом извођења музичких нумера међу којима су биле најупечатљивије “Креће се лађа француска“, “Ово је Србија“, “Тамо далеко“, “Играле се делије“ (коју је одсвирала Тања Драча) и “Марш на Дрину“ (који је на труби извела ученица 12. разреда, Бјанка Јефић). И за крај програма, загрљени, сви као један, симболично представљајући јединство и слогу нашег народа, предвођени ученицима 12. разреда, песмом “Пукни зоро“ ученици су уз аплаузе и сузе свих присутних завршили програм.
И у Џилонгу је исто тако било свечано и достојанствено, почевши са јутарњим звонима која су одјекивала и тихо и свечано најављујући посебан значај данашње литургије. Након богослужења и јутарње молитве у цркви Светог Николе у Џилонгу, ученици наше школе су уз помоћ своје учитељице и локалног свештеника о. Петра Божића извели пригодан програм посвећен Косовском боју, цару Лазару и значају косовског завета.
Покретачка снага косовских јунака лежала је у несаломивој и моћној вери у Бога и правду Божију. Таква вера, чврста и стална, којом је Лазар водио војску, коју су Милица и Стефан имали док су подизали разорену и обезглављену Србију, коју је имао Гаврило Принцип, коју су имали српски војници на Церу, Колубари, приликом одбране Београда и многим другим искушењима кроз која је српски народ пролазио кроз историју, је потребна и данас, када бијемо друге бојеве, док покушавамо да сачувамо свој идентитет, језик, културу и своје наслеђе и одолимо искушењима данашњице.
Бранка Стевановић
