Godina koja polako izmiče za „Srpski glas”, jedine srpske novine štampane na ćiriličkom pismu u Australiji, bila je jubilarna. Naime, pre 30 godina je Đorđe Marinković, ugledni biznismen u Melburnu, poreklom iz Banata, preuzeo veliki rizik i pokrenuo list koji je vremenom postao jedan od najvažnijih čuvara srpskog identiteta.
Zahvaljujući njegovoj upornosti, Srbi u Australiji već 30 godina imaju privilegiju da čitaju novine na ćiriličnom pismu u zemlji koja je veoma daleko od otadžbine i u sredini gde je asimilacija i te kako prisutna.
Prvi broj ovog nedeljnika izašao je 19. marta 1991. godine. Nakon iznenadne smrti osnivača, Đorđa Marinkovića, poslednjih 12 godina izdavanje nedeljnika je uspešno nastavila njegova supruga Živana Jovanović. Igrom slučaja ili sudbine Đorđe i Živana su se upoznali na promociji prvog broja „Srpskog glasa”, u martu 1991.
Srbi u Australiji čitaju novine na ćiriličnom pismu u zemlji koja je veoma daleko od otadžbine i u sredini gde je asimilacija i te kako prisutna
Kako kaže vlasnica lista, za ovih 30 godina preživeli su svašta. U početku je bilo nerazumevanja, čak i otpora. Treba imati u vidu da se tih godina dešavao raspad Jugoslavije, a mnogi Srbi u Australiji su se još uvek osećali kao Jugosloveni. Problem je postala i ćirilica. Đorđe je insistirao da novine izlaze, priča njegova supruga, na najjednostavnijem i najlepšem pismu na svetu, srpskoj ćirilici, ali mnogi su sumnjičavo vrteli glavom jer većina Srba je, uostalom kao i u Jugoslaviji, pisala latinicom. „Srećom, bio je dovoljno hrabar i nije se obazirao na zlurade komentare. I tako je postepeno ćirilica zaživela među Srbima u Australiji”, govori Živana Jovanović za „Politiku”
Kako objašnjava, njen suprug je u prve tri godine uložio 300 hiljada dolara vlastitih sredstava da bi „Srpski glas” postavio na noge. Na kraju se, kaže, sve to isplatilo, jer su ljudi napokon shvatili da Jugoslavije više nema i da nam je povratak srpskim korenima jedini put. Uskoro je „Srpski glas” postao epicentar srpske zajednice u Australiji.
„Nije bilo događaja iz zajednice sa kojeg list nije izveštavao. Svi gosti iz Srbije, glumci, pevači, sportisti, pisci, političari i lideri koji su dolazili u posetu Australiji bili su gosti „Srpskog glasa”, među njima i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, glumci Petar Božović i Dragan Gagi Jovanović, estradni umetnici Miroslav Ilić i Lepa Lukić, košarkaš Vlade Divac i mnogi drugi. Naravno „Srpski glas”redovno prati Australija Open i stari je znanac s najboljim teniserom sveta, Novakom Đokovićem“, kaže Živana Jovanović.
Među najznačajnijim gostima bili su patrijarh Pavle 2004. godine i patrijarh Irinej, koji je u Australiji boravio s mitropolitom Amfilohijem 2016. godine.
‘Srpski glas’ je propratio proslavu 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i 70 godina organizovanog crkvenog života u Australiji. Tom prilikom Australiju je posetio iguman manastira Hilandara arhimandrit Metodije. Ove godine novine su zabeležile otvaranje prvog srpskog koledža ‘Sveti Sava’ u Sidneju“, ističe naša sagovornica.
„Srpskog glasa”, napominje ona, ne bi bilo bez čitalaca. Prvi čitaoci su bili oni koji su u Australiju došli posle Drugog svetskog rata kao žrtve komunističkog režima. Druga generacija su ljudi koji su pobegli od ratnih strahota, tačnije oni koji su proterani sa svojih vekovnih ognjišta iz Hrvatske i Bosne krajem poslednjeg rata, a treća – njihova deca koja su rođena u Australiji. Tako da su čitaoci „Srpskog glasa” i oni koji će uskoro napuniti sto godina, ali i deca.
Za ovih 30 godina kroz „Srpski glas” je prošlo i dosta urednika, novinara i dopisnika iz celog sveta. Od 2017. godine glavni urednik je Željko Prodanović, pisac i novinar, koji već 26 godina živi na Novom Zelandu, a poslednjih osam godina na relaciji Novi Zeland – Australija. On objašnjava da „Srpski glas” ima redakcije u Melburnu i Beogradu, a dopisnike u svim većim gradovima Australije, Sidneju, Brizbejnu, Pertu, Kanberi i Adelejdu, ali i nekim drugim manjim gradovima.
„Ne postoji događaj u srpskoj zajednici o kom se nije pisalo. ‘Srpski glas’ je glavni sponzor najvećeg sportskog događaja kod Srba u Australiji, a to je ‘Karađorđev kup’, takmičenje srpskih fudbalskih klubova, koje se svake godine u novembru igra u drugom gradu. Jedan je od sponzora Festivala srpskog filma, koji se širom Australije održava već dvadeset godina, kao i Srpskog festivala u Sidneju, gde se svakog februara okupi nekoliko hiljada Srba, uglavnom mladih, i gde se uz muziku, hranu i narodnu nošnju promovišu kultura i tradicija našeg naroda. Treba dodati da Festivalu prisustvuje i veliki broj Australijanaca, tako da je ovaj događaj najlepša promocija srpske kulture u Australiji”, priča Prodanović.
Osim toga, „Srpski glas” ima odličnu saradnju i sa drugim srpskim institucijama u Australiji, pre svega s našom crkvom i školama. Kao i sa prethodnim vladikama, izuzetno lepo sarađuje i sa sadašnjim vladikom Siluanom i svim sveštenicima.
A slike radosne dečice su, kako kaže, najveća nagrada za njihov trud. To znači da je „Srpski glas” uspeo u svojoj misiji – da srpska deca u Australiji uče i neguju ćirilicu.
