Održan je , 21 susret “ Srpsko Grčkog prijateljstva” u Hramu Sv Arhanđel Stefan u Ruti Hilu, Sidnej

• Ovogodišnjem susretu pravoslavne vere i kulture prisustvovali su predstavnici pre svega grčke zajednice, zatim ruske, bugarske,rumunske i pravoslavne arapske zajednice

• Zaista moram da naglasim da je ovo naše angažovanje izuzetno dobro prihvaćeno i da su svi gosti svih narodnosti oduševljeni pre svega lepotom i raznovrsnošću naših pravoslavnih kultura, rekao je sveštenik Srba Miletić
I ove godine je održan, sada već uveliko tradicionalni, 21 po redu, susret srpsko grčkog prijateljstva, koji polako prerasta u druženje prijatelja po veri i ljubavi, pošto se ovom događaju, iz godine u godinu, pridružuje sve više gostiju, predstavnika i ostalih pravoslavnih zajednica iz Sidneja. Ovogodišnjem susretu pravoslavne vere i kulture prisustvovali su predstavnici pre svega grčke zajednice, zatim ruske, bugarske, i pravoslavne arapske zajednice, da zajedno proslave i pokažu bisere svog kulturnog nasleđa.
Tog dana u crkvenoj porti i sali ove srpske pravoslavne svetinje, koja se u punom sjaju uzdiže u ovom delu Sidneja, bilo je pre svega mnogo pravoslavne dece i prelepe omladine raznih nacionalnosti, odeveni u narodne nošnje krajeva iz kojih vode poreklo. Ovaj značajan i lep događaj su svojim prisustvom uveličali i gosti, predstavnici diplomatije, sveštenstvo i mnogobrojni gosti koji su došli da i ove godine u ljubavi, sa nacionalnim pesmama i igrama, proslave svoju pravoslavnu duhovnost.

Među uvaženim gostima su bili generalni konzul Grčke, dr. Stavros Kirimis, zatim generalni konzul Rumunije, dr. Fioricel Mocanu, zatim, prvi predsednik Pan-Makedonske asocijacije NSV “ Aleksandar Veliki”, gospodin Sakis Krisohoidis, zatim aktuelni predsednik Makedonske Asocijacije Grčke u NJV, gospodin Nikolaos Fasovius, blagajnik ove asocijacije, gospodin Konstantinos Tagaravlias i drugi. Takođe u programu su učestvovali predstavnici nekoliko pravoslavnih nacija koje žive u ovoj australijskoj metropoli. Program su vodili, na srpskom jeziku Milan Golić a na grčkom Dimitrios Kometopoulos, jedan od organizatora ove fantastične proslave pravoslavnog prijateljstva .

Program su otvorili, ovoga puta, najstariji, odnosno stanovnici penzionerskog naselja koji funkcioniše u okviru crkveno školske opštine Sv Arhanđel Stefan u Ruti Hilu, oni su izveli splet srpskih narodnih pesama za goste.
Program su nastavili omladinci i deca svojom folklornom igrom i pesmom. Tu su bili najpre folklorna grupa domaćina iz Ruti Hila, zatim gosti i crkve u Mona Vale, i crkve Lazarice iz Aleksandrije, kao i članovi folklornog ansambla SP Bonirig. Naravno atrakcija za Srbe, domaćine, su bile egzotične igre i pesme koje su izveli članovi ruskih, grčkih kiparskih i bugarskih folklornih grupa .

O događaju i okolnostima u kojima se održava ovaj jedinstveni susret ljudi različitih nacija u istoj very, ispričao nam je sveštenik , gospodin Srba Miletić. Desilo se da je upravo u ovom period u Australiju doputovao protojerej stavrofor Milorad Lončar iz Čikaga, iz Amerike, koji je tamo sekretar eparhije Novogračaničke i srednje zapadno Američke, a koji je zapravo 1976 godine sa parohijanima i odborom ovde kupio ovo imanje gde je kasnije izgrađena crkva, pa sala, staračko naselje i tako dalje, objasnio je otac Srba. –- Naše Srpsko-Grčko pravoslavno druženje počelo je pre nešto više od dve decenije, kada je naš zavičaj prolazio kroz ratne strahote a naša grčka braća su nam pomagala, prikupljajući pomoć, primajući našu decu tamo u Grčkoj i tako dalje. Tokom godina mi smo naše pravoslavno prijateljstvo proširili pa smo pozvali i Ruse, i Bugare, Ukrajince, Rumune i pravoslavne Arape. Zaista moram da naglasim da je ovo naše angažovanje izuzetno dobro prihvaćeno i da su svi gosti svih narodnosti zapravo oduševljeni pre svega lepotom i raznovrsnošću naših pravoslavnih kultura. Ono što nas drži zajedno je u stvari NA[A VERA, vera u Gospoda Isusa Hrista, u njegovo jevanđelje, njegovu reč. Ako se toga držimo imaćemo puno ljubavi, a ako imamo tu ljubav onda možemo i da je delimo sa bližnjima. Svedoci smo da globalni svet sve više tone u nevolje, i sigurno je uzrok tome što se odbacuje verovanje u svoje hrišćanske korene. To se dešava u Evropi, Americi, u čitavom zapadnom svetu, čak se i na neki način manipuliše izbacivnjem hrišćanskih obeležja, opravdavajući te pomake nekakvom (ne) tolerancijom. No, rezultat svih naših angažovanja , želja i zajedničkih interesa, jesu i ovi naši redovni godišnji pravoslavni susreti. Svi zajedno se družimo, i uživamo u nacionalnim igrama i pesmama naše omladine u ovoj zajedničkoj proslavi naše vere, rekao je sveštenik Srba Miletić.

Iskoristili smo ovu priliku boravka u Australiji, sveštenika Milorada Lončara, da i sa njim popričamo malo o sećanjima na osnivanje i građenje, danas velelepne crkve sv Stefan, i o iskustvima u radu sa parohijanima.
– Sećam se da sam tih prohujalih godina, kada sam ovde došao kao veoma mlad sveštenik na samom početku mog službovanja, još tada sam rekao parohijanima da treba da kupimo imanje, da sazidamo crkvu, salu pa i starački dom, seća se otac Milorad. – Možda sam sanjao o ovakvoj crkvi,–ni sam ne znam odakle su mi tada navirale te ideje, u situaciji u kojoj smo se nalazili, ali danas vidim da je sve to postala realnost. Mi smo 1976, kupili zemlju i krenuli sa gradnjom, i zahvaljujući divnim ljudima, našim parohijanima, izgrađena je crkva. Sada susrećem po neke od njih, godine zajedničkog rada su ostale iza nas, sećanja na početke. Sada je lepo je videti sve ovo kako odlično funkcioniše i popričati sa svakim od tih , sada starijih ljuii o prošlosti i uživati u današnjem danu, rekao je sveštenik Milorad Lončar.

I ovogodišnje pravoslavno okupljanje prijatelja u very i ljubavi, izuzetno posećeno, bogato i veoma značajno, još jednom potvrđuje značaj vere koja spaja ljude različitih nacionalnosti i ovde na petom kontinentu. To duhovno bogatstvo je izuzetna osnova za ljubav koja se ovako , na najlepši način, druženjem, igrom i pesmom, ugrađuje u srca pravoslavne dece i omladine. Sve to svedoči da su ovakva druženja zdrava i potrebna, da su na neki način obaveza i jedan od puteva da se i tako daleko od zavičaja, mladima pokaže sva duhovna veličina i lepota koju su nasledili i koju treba da neguju i u tome da uživaju i to osećanje dele sa svojim sugrađanima u Australiji.

Tekst: Branka Dutina
Foto: Radivoj Mačković

[images cols=“three“ lightbox=“true“]
[image link=“2785″ image=“2785″]
[image link=“2784″ image=“2784″]
[image link=“2783″ image=“2783″]
[image link=“2782″ image=“2782″]
[image link=“2781″ image=“2781″]
[image link=“2780″ image=“2780″]
[image link=“2779″ image=“2779″]
[image link=“2778″ image=“2778″]
[image link=“2777″ image=“2777″]
[image link=“2776″ image=“2776″]
[image link=“2775″ image=“2775″]
[/images]

[feature_slider type=“slider2″ display=“latest“ cap=“yes“ exc=“0″]