Одржан је , 21 сусрет “ Српско Грчког пријатељства” у Храму Св Арханђел Стефан у Рути Хилу, Сиднеј

• Овогодишњем сусрету православне вере и културе присуствовали су представници пре свега грчке заједнице, затим руске, бугарске,румунске и православне арапске заједнице

• Заиста морам да нагласим да је ово наше ангажовање изузетно добро прихваћено и да су сви гости свих народности одушевљени пре свега лепотом и разноврсношћу наших православних култура, рекао је свештеник Срба Милетић
И ове године је одржан, сада већ увелико традиционални, 21 по реду, сусрет српско грчког пријатељства, који полако прераста у дружење пријатеља по вери и љубави, пошто се овом догађају, из године у годину, придружује све више гостију, представника и осталих православних заједница из Сиднеја. Овогодишњем сусрету православне вере и културе присуствовали су представници пре свега грчке заједнице, затим руске, бугарске, и православне арапске заједнице, да заједно прославе и покажу бисере свог културног наслеђа.
Тог дана у црквеној порти и сали ове српске православне светиње, која се у пуном сјају уздиже у овом делу Сиднеја, било је пре свега много православне деце и прелепе омладине разних националности, одевени у народне ношње крајева из којих воде порекло. Овај значајан и леп догађај су својим присуством увеличали и гости, представници дипломатије, свештенство и многобројни гости који су дошли да и ове године у љубави, са националним песмама и играма, прославе своју православну духовност.

Међу уваженим гостима су били генерални конзул Грчке, др. Ставрос Киримис, затим генерални конзул Румуније, др. Фиорицел Моцану, затим, први председник Пан-Македонске асоцијације НСВ “ Александар Велики”, господин Сакис Крисохоидис, затим актуелни председник Македонске Асоцијације Грчке у ЊВ, господин Николаос Фасовиус, благајник ове асоцијације, господин Константинос Тагаравлиас и други. Такође у програму су учествовали представници неколико православних нација које живе у овој аустралијској метрополи. Програм су водили, на српском језику Милан Голић а на грчком Димитриос Кометопоулос, један од организатора ове фантастичне прославе православног пријатељства .

Програм су отворили, овога пута, најстарији, односно становници пензионерског насеља који функционише у оквиру црквено школске општине Св Арханђел Стефан у Рути Хилу, они су извели сплет српских народних песама за госте.
Програм су наставили омладинци и деца својом фолклорном игром и песмом. Ту су били најпре фолклорна група домаћина из Рути Хила, затим гости и цркве у Мона Вале, и цркве Лазарице из Александрије, као и чланови фолклорног ансамбла СП Бонириг. Наравно атракција за Србе, домаћине, су биле егзотичне игре и песме које су извели чланови руских, грчких кипарских и бугарских фолклорних група .

О догађају и околностима у којима се одржава овај јединствени сусрет људи различитих нација у истој верy, испричао нам је свештеник , господин Срба Милетић. Десило се да је управо у овом период у Аустралију допутовао протојереј ставрофор Милорад Лончар из Чикага, из Америке, који је тамо секретар епархије Новограчаничке и средње западно Америчке, а који је заправо 1976 године са парохијанима и одбором овде купио ово имање где је касније изграђена црква, па сала, старачко насеље и тако даље, објаснио је отац Срба. –- Наше Српско-Грчко православно дружење почело је пре нешто више од две деценије, када је наш завичај пролазио кроз ратне страхоте а наша грчка браћа су нам помагала, прикупљајући помоћ, примајући нашу децу тамо у Грчкој и тако даље. Током година ми смо наше православно пријатељство проширили па смо позвали и Русе, и Бугаре, Украјинце, Румуне и православне Арапе. Заиста морам да нагласим да је ово наше ангажовање изузетно добро прихваћено и да су сви гости свих народности заправо одушевљени пре свега лепотом и разноврсношћу наших православних култура. Оно што нас држи заједно је у ствари НА[А ВЕРА, вера у Господа Исуса Христа, у његово јеванђеље, његову реч. Ако се тога држимо имаћемо пуно љубави, а ако имамо ту љубав онда можемо и да је делимо са ближњима. Сведоци смо да глобални свет све више тоне у невоље, и сигурно је узрок томе што се одбацује веровање у своје хришћанске корене. То се дешава у Европи, Америци, у читавом западном свету, чак се и на неки начин манипулише избацивњем хришћанских обележја, оправдавајући те помаке некаквом (не) толеранцијом. Но, резултат свих наших ангажовања , жеља и заједничких интереса, јесу и ови наши редовни годишњи православни сусрети. Сви заједно се дружимо, и уживамо у националним играма и песмама наше омладине у овој заједничкој прослави наше вере, рекао је свештеник Срба Милетић.

Искористили смо ову прилику боравка у Аустралији, свештеника Милорада Лончара, да и са њим попричамо мало о сећањима на оснивање и грађење, данас велелепне цркве св Стефан, и о искуствима у раду са парохијанима.
– Сећам се да сам тих прохујалих година, када сам овде дошао као веома млад свештеник на самом почетку мог службовања, још тада сам рекао парохијанима да треба да купимо имање, да сазидамо цркву, салу па и старачки дом, сећа се отац Милорад. – Можда сам сањао о оваквој цркви,–ни сам не знам одакле су ми тада навирале те идеје, у ситуацији у којој смо се налазили, али данас видим да је све то постала реалност. Ми смо 1976, купили земљу и кренули са градњом, и захваљујући дивним људима, нашим парохијанима, изграђена је црква. Сада сусрећем по неке од њих, године заједничког рада су остале иза нас, сећања на почетке. Сада је лепо је видети све ово како одлично функционише и попричати са сваким од тих , сада старијих љуии о прошлости и уживати у данашњем дану, рекао је свештеник Милорад Лончар.

И овогодишње православно окупљање пријатеља у верy и љубави, изузетно посећено, богато и веома значајно, још једном потврђује значај вере која спаја људе различитих националности и овде на петом континенту. То духовно богатство је изузетна основа за љубав која се овако , на најлепши начин, дружењем, игром и песмом, уграђује у срца православне деце и омладине. Све то сведочи да су оваква дружења здрава и потребна, да су на неки начин обавеза и један од путева да се и тако далеко од завичаја, младима покаже сва духовна величина и лепота коју су наследили и коју треба да негују и у томе да уживају и то осећање деле са својим суграђанима у Аустралији.

Текст: Бранка Дутина
Фото: Радивој Мачковић

[images cols=“three“ lightbox=“true“]
[image link=“2785″ image=“2785″]
[image link=“2784″ image=“2784″]
[image link=“2783″ image=“2783″]
[image link=“2782″ image=“2782″]
[image link=“2781″ image=“2781″]
[image link=“2780″ image=“2780″]
[image link=“2779″ image=“2779″]
[image link=“2778″ image=“2778″]
[image link=“2777″ image=“2777″]
[image link=“2776″ image=“2776″]
[image link=“2775″ image=“2775″]
[/images]

[feature_slider type=“slider2″ display=“latest“ cap=“yes“ exc=“0″]