Током недавног празника у Квинсленду поводом обележавања краљичиног рођендана (Queen’s Birthday Long Weekend), градић Милмеран био је домаћин дванаестог Фестивала аустралијског кулинарства у природи (Australian Camp Oven Festival – ACOF). Милмеран се налази у региону Тувумба, око 200 километара југо-западно од Бризбејна. Локално становништво које углавном узгаја овце, говеда и житарице, показало је одушевљење што се Фестивал аустралијског ‘камп кувања’ 2021. могао одржати уз подршку туристичке организације, спонзора и тимова волонтера. Фестивал аустралијског ‘камп кувања’ прославља аустралијско наслеђе кроз разноврстан програм.

Ипак, било је то такмичење у кувању које је спојило Драгу Мркају и Душка Амиџића у Милмерану. Али прво су морали да региструју назив тима и изабрано је име ‘Three.d.cooking’ (Душко, Драго и Даница). Душко и Драго су били кувари, а Даница је наступила у својству „подршке тиму“. Логотип бренда поносно садржи три имена на ћирилици (у оквиру српског поздрава са три прста) извезен на десним рукавима мајица.

За такмичење је било обавезно направити традиционални „дампер“,сличан погачи, а слано јело је било слободан избор. Драго и Душко су одлучили да припреме гулаш. Душко коментарише:

„За такмичење смо изабрали да спремимо гулаш зато што у Аустралији људи углавном роштиљају… Ми једини овде на фестивалу правимо гулаш из Европе. То је веома тешко и они то обожавају. Што се показало (смех) на такмичењу, јел? Ха ха! Сви су били одушевљени. А овај „дампер“ што смо направили, то је по њиховом рецепту. Ово нам је трећи пут да га правимо, и донекле смо успели, потрефили смо. Тако да смо одушевљени, ни ми се нисмо надали да ћемо га тако добро направити. Ја сам гледао на Јутјубу како то праве ови стари Аустралијанци… брашно, вода, cо… овде је само битно потрефити температуру. Пошто немамо термометар, ништа, мораш од ока да знаш колика је температура ватре. У томе је сва филозофија.”

И шта се десило? Тиму Three.d.cooking је припало друго место!!! Као и на осталим такмичењима у кувању која су одржана током викенда, „дампер“ и гулаш су оцењени по укусу, а простор за кување на основу чистоће и презентације. Заиста, изложбени сто на предњој страни Three.d.cooking тима садржао је елементе културног наслеђа Аустралије – старе аустралијске крпе за судове, ручно везени столњак и старински прибор за јело – са дрвеним даскама за сечење из Србије, једне штампане са азбукoм на ћирилици а други са ћириличном натписом „Златиборац“. Котлић из Србије био је приказан као део презентације.

Драго и Душко су као избеглице стигли у Бризбејн (Драго 1995, Душко 1997.), свако са својом породицом, из околине Сарајева. Драго се сећа:

„Нас је саставила судбина по другом плану. Ја сам био ловац, волео сам шуму, природу. Рођен сам у Мркајин потоку, поред села Тарчин. Ја и Душко, који је рођен у рударском граду Варешу, смо се окумили. Душко је тренер за скијање. Он је имао школу скијања, каратеа… и ова природа, ваздух, атмосфера, домаћа храна, домаћа ракија, то нас је спојило. И тако… радимо тешко као и сви овде у Аустралији. Али свако слободно време користимо да одемо негде. Највише волимо Лејк Могерах (око сат времена вожње југо-западно од Бризбејна) где смо нашли део себе, поред реке у природи. Музика, храна, кување. То нас одржава, то нам даје снагу и вољу да наставимо даље, да обиђемо што више дестинација у Аустралији”.

Фестивал аустралијског кулинарства је пружио забаван и едукативан викенд, потпуно привлачан за све узрасте. Отварање је било у петак увече „Вечером под звездама“. Дани су били употпуњени поезијом, „кантри“ музиком, такмичењима у бацању „дампера“ и пијачним тезгама, заједно са изложбама ковача, демонстрацијом прављења коњског седла, колекцијама кухињских предмета, старих камиона и мотора. Драго коментарише даље:

„Шта да кажем… Овако нешто нисам видио за својих шездесет година. Одушевио сам се… Дали смо све од себе да учинимо све најбоље. Ми смо убјеђени да знамо кувати, али ипак нам је требала подршка. Ово је нешто велико, ово је велик залогај за нас. Ми смо одушевљени, ми смо пресрећни.”

Душко се слаже:

„Одушевљен сам са организацијом, са ‘кампигеријом’, са свим што су припремили. Тако су све дивно припремили да ја немам речи. Ја сам одушевљен… Организација је супер!”

Многи пријатељи из Бризбејна, Сунчане обале и Гондивиндија придружили су се Душку и Драги на Фестивалу аустралијског кулинарства, а неколицина нам је изнела и своје утиске…

Јово Ћук: „Ох, како леп дан. Уживамо у свему.“

Јана Ћук: „Фестивал је фантастичан. Друштво је дивно. „Вечера под звездама“, у петак увече, била је фантастична. А изложбе су изузетне. Заиста би требало доћи и уживати. Ту су пријатељи и породица, одлично је!”

Бошко Гојковић: „Ја сам јако задовољан, видим да се кува српска храна, а видим и наше госте што долазе овде да то гледају. Из Бризбејна дођу у Милмеран, два и по сата вожње, фантастично…”

Изабел Дедич (11 година): „Моје мишљење о фестивалу и такмичењу у кувању је да су били заиста забавни, мени се допало.“

Мајкл Етер: „Моја прва посета Фестивалу аустралијског ‘камп кувања’ у Милмерану била је величанствена, само сам се опустио, шетао… овде се поштује историја, како су људи живели, како су људи кували и славили живот. Такође сам веома узбуђен што видим како различите културе додају слојеве свему томе“.

Александар и Верица Јанковић: „Био нам је незабораван доживљај да присуствујемо и гледамо такмичење у кувању традиционалним аустралијским начином припреме и кувања које користе кампери. Посебну радост смо поделили са нашим пријатељима Драгом и Душком који су учествовали у такмичењу и освојили друго место. Лепо је упознати и доживети Аустралију кроз овакве фестивале, аутентичне и у духу традиције, културе и унутрашњости чистог срца и „кантри“ музике. Видети пространу земљу и невероватно небо и незабораван залазак Сунца, то је Аустралија. Свака фарма говори нам причу, без њих не бисмо могли опстати.”

Three.d.cooking планира да следеће године поново дође на фестивал… Душко наглашено напомиње: „Обавезно! Следеће године долазимо са новим идејама. Следеће године је друга прича.” Драго закључује: „Обавезно долазимо. Много јачи, много спремнији и много паметнији.”

Текст: Даница Мајсторовић Етер

Фотографије: Лоиз Богдановић, Мајкл Етер и Даница Мајсторовић Етер