Zahvaljujući uredničkom trudu poznatog srpskog humoriste,odnosno satiričara i aforističara Aleksandra Čotrića, nedavno je svetlost dana ugledala prilično obimna knjiga-zbirka pod imenom „Smeh nije greh“, u izdanju Saveza Srba Rumunije. Ova knjiga, podnaslova „Srpski humor i satira u regionu i dijaspori“, je, kako je urednik okarakterisao, izbornik odabranih aforizama i satire autora koji žive ili su živeli u inostranstvu, a svoja dela pisali na srpskom jeziku, čime pripadaju srpskoj literaturi.
U uvodnom delu knjige urednik nas upoznaje s istorijom, značenjem i značajem satire i humora, odnosno aforizma, od nastanka ovog žanra, do poslednjih vremena. Počev od rimskog pisca Lukilija, preko Aristofana, Voltera, Gogolja, zatim Domanovića, Nušića, Vitezovića, Kočića, Zmaja i drugiheminentnih naših savremenih aforističara i satiričara, Čotrić navodidefinicije satire i aforizma, primećujući da potpunu i najtačniju definiciju ovog žanra, iako sažetog i kratkog, nije lako naći.
Osvrt na knjigu je napisao poznati humorista i satiričar Vitomir Teofilović, koji nas kratko upoznaje s radom urednika ovog zbornika, tako i većim brojem autora i različitosti tema koje su prisutne, a najkarakterističnije su kritike slike današnjice, razdeljenog sistema vrednosti, političke situacije.
Ne ističući svoju ogromnu ulogu u savremnoj srpskoj humoristici, sa preko dvadeset knjiga i dugim nizom nagrada i priznanja, Aleksandar Čotrić ovim delom je izuzetno doprineo dostupnosti i povezivanju autora žanra humora i satire dijaspore sa stvaralaštvom u Srbiji.
Ovaj „dribling duha na malom prostoru“ (A.Baljak), kako podvlači Čotrić, koji briljira tokom desetina decenija, kao da je u poslednjima bez premca dobio svoj zamah i procvat među svim generacijama pisaca, a posebno kroz aforistički pokret nazvan Beogradski aforistički krug – BAK. Usuđujemo se reći da, osim što su dela delimično nastala u Australiji, ovom krugu na izvestan način nisu daleki, ne samo prema mestu rođenja, življenja ili rada, već svojim stilom i tematikom, aforizmi Aleksandra Džunića i Mirjane Dragović iz Perta, kao i epigrami Teodore Matić-Medić iz Sidneja, koji su imali čast da budu zastupljeni u ovom zborniku i predstavili australijsku humorističku dijasporu.
Aleksandra Džunića, koji se inače bavi i muzikom, i poezijom i naukom,u njegovim aforizmima zastupljenim u zborniku karakterišu britke životne pouke, kritika muško-ženskih odnosa, te banalnosti i ljudske nemoći pred istinom i samim sobom, dok je Mirjana Dragović pored slične problematike dotakla i teme dijaspore. Toda Matić, književnica impozantnog opusa, pre svega pesnikinja, je svojim epigramima pozvala da očaj svakodnevicerazvedri lice pesmom o nerođenoj sreći.
Iako, kako primećuje Aleksandar Čotrić, Srbe nije lako okupiti ni u knjizi, u ovom veoma zanimljivom izdanju našlo se preko devedeset autora rasutih širom sveta, svedočeći kako je srpski duh nesumnjivo kadar da istraje, ojača, bivstvuje, premda nošen na sve četiri strane sveta raznim životnim vetrovima i olujama. Svaki autor je u ovoj knjizi predstavljen kraćim biografskim podacima i kratkim presekom svojih radova, nanovo pokazujući kako se sve što nam čini život može reći na nov, originalan i briljantan način, izazivajući smeh, gorak smeh ili opomenu.
U svakom slučaju, preostaje nam da se složimo s urednikom zbornika „Smeh nije greh“ kada kaže da je uveren da nema naroda na svetu koji u svom rasejanju ima toliko vrsnih pisaca humora i satire. Kako je urednik zbornika Aleksandar Čotrić primetio, svestan nostalgičnosti koja često setno proviruje izdela pisaca izvan matice, pisci dijaspore su otišli u svet raznim prevoznim sredstvima, a vraćaju se u otadžbinu, ili „samima sebi“, putem svojih knjiga.
M.D.
(Fotografije su iz privatne arhive)
