Posle skoro hiljadu godina na javnom mestu u Splitu, osvanuo je veliki transparent pisan ćiriličnim pismom. “Morem plovi jedna mala barka“, istaknut je veliki transparent na splitskom fudbalskom stadionu u Poljudu na utakmici između “Hajduka“ i “Rijeke“, koji naravno nije istaknut u slavu srpske vojske i Karađorđevića, nego kao podcenjivanje i ruganje gostujućim fudbalerima, koji navodno u svojim redovima imaju nekoliko srpskih fudbalera, a konačan cilj je isti kao uvek, uvrediti Srbe. Jer u Hrvatskoj danas, teže uvrede nema, od nazvati čoveka Srbinom.
Ipak, dokazali su mladi Splićani da su makar nesvesno , sledbenici stare Poljičke Republike, koja je 1176. godine napisala Poljički statut, kojim nisu želeli da budu sastavni deo tadašnje Ugarske i hrvatskih krajeva u njoj. Ono što je najvažnije jeste istina da je taj statut pisan ćiriličnim pismom. Od Poljičkog statuta do natpisa na stadionu, iako je prošlo skoro 1000 godina, potvrđuje se kontinuitet postojanja ćirilične pismenosti u Dalmaciji do danas. Naravno, u međuvremenu , Dalmacijom su defilovali razni osvajači, menjali se sistemi, stradalo se u ratovima, a Srpske crkve i ćirilica, vekovima su bili simboli postojanja Srba, koje je ozbiljno narušeno za vreme zloglasne NDH, kada je Pavelić poklonio Dalmaciju Musoliniju, a potpuno unišeno u agresiji neoustaškog režima devedesetih godina prošlog veka, kada je Tuđman progonom Srba, zamalo uništio i posledlji trag postojanja Srba na tim prostorima. S porukom brojnim gledaocima da znaju stare srpske junačke pesme, koje rado koriste u nedostatku sopstvenih, na Poljudu se orilo i ono klasično, “ubi Srbina“. Bilo bi neobično da nije, jer je mržnja i šovinizam, svakodnevna pojava u Hrvatskoj s kojom se najnormalnije živi, uz potpunu podršku katoličke crkve i vladajućeg HDZa. Možda je u ovoj celoj priči ipak najzadovoljniji Vojislav Šešelj, jer granica Velike Srbije, po navijačima splitskog tima je proširena, a umesto Karlobaga, zapadna granica je Rijeka, grad nedaleko Italije. Ako znamo da je Vojvoda Jevđević, tokom drugog svetskog rata stolovao u Splitu u kojem je bio jak četnički pokret, a mnogi istaknuti Dalmatinci, bez obzira na nacionalnost, bili su borci pod komandom Vojvode Jevđevića, zato, nikad ne reci nikad. I eto 2017 godine, opet ćirilično pismo u glavnom gradu Dalmacije. Kako su stvari krenule, ko zna, možda dočekamo i Šešelja na stadionu u Poljudu kako diriguje navijanjem “Torcide“.
I još jedno čudo, možda i veće, dolazi iz Dalmacije, iz Primoštena nedaleko Šibenika. Tamo je posle 12 godina promenjeno ime jedne ulice i to odlukom svih članova gradskog veća, osim članova proustaškog HDZa, koji je u manjini u gradskoj vlasti. Ulica Franje Tuđmana promenila je ime u Mala Radača, a posebno je zanimljivo obrazloženje da se ime ratnog zločinca F. Tuđmana briše zato što je opljačkao Hrvatsku i spalio pola Bosne i Hercegovine i zato što je presudom suda u Hagu 29. januara 2013. godine proglašen ratnim zločincem, krivim za organizovanje zločinačkog poduhvata, na čijem je čelu bio on i zbog agresije nad Srbima i muslimanima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.
Jedva čekam da 15. aprila specijalno tužilaštvo Crne Gore donese odluku o podizanju optužnice protiv tkz. terorista koji su hteli da ubiju Mila Đukanovića i izvrše “državni udar“ na poslednjim izborima 16. oktobra prošle godine. U toj bestijalnoj podmetačini poslednjeg diktatora u Evropi, još nema ni jednog jedinog dokaza da bi neko to pokušao uraditi, a nesrećni šofer Mihajlo Čađenović nevin leži u zatvoru, po mojem mišljenju, samo zato što je vozač predsednika Demokratskog fronta, Andrije Mandića. Ako podigne optužnicu, mislim da će eventualno putovanje specijalnog tužioca Milivoja Katnića u Rusiju,kod izmišljenih Rusa, možda biti opasno, jer postoje indicije da ga traži Hrvatska zbog navodnih ratnih zločina za vreme rata oko Dubrovnika. Ja , iskreno rečeno, ne bih voleo da Rusi izruče Katnića Hrvatskoj, ako je ovo istina, nego da mu se sudi u Crnoj Gori, zbog lažne optužnice i zbog veleizdaje. Jer, ponavljam po ko zna koji put, diktatorskom režimu najstarijeg komunističkog konvertita u Evropi, Mila Đukanovića, koji vlada kao centralnoafrički diktatori sedamdesetih godina prošlog veka, bliži se kraj. Nadam se, suprotno volji njegovoj i Katnićevoj, mirnim putem, voljom ojađenog i do očaja dovedenog naroda Crne Gore, da zauvek zbriše nenarodni režim i INFObirovske metode kojima se služi od kada je ulicom 1989. godine, došao na vlast.
Vasko Vukoje, advokat, Adelajd
