САД И ХДЗ ЋИРИЛИЦУ ПИШЕ

Не бојте се Срби браћо више

Васко Вукоје

После скоро хиљаду година на јавном месту у Сплиту, освануо је велики транспарент писан ћириличним писмом. “Морем плови једна мала барка“, истакнут је велики транспарент  на сплитском фудбалском стадиону у Пољуду на утакмици између “Хајдука“ и “Ријеке“, који наравно није истакнут у славу српске војске и Карађорђевића, него као подцењивање и ругање гостујућим фудбалерима, који наводно у својим редовима имају неколико српских фудбалера, а коначан циљ је исти  као  увек, увредити Србе. Јер у Хрватској данас, теже увреде нема, од назвати човека Србином.

Ипак, доказали су млади Сплићани да су макар несвесно , следбеници старе Пољичке Републике, која је 1176. године написала Пољички статут, којим нису желели  да буду саставни део тадашње Угарске и хрватских крајева у њој. Оно што је најважније јесте истина да је тај статут писан ћириличним писмом.  Од Пољичког статута до натписа на стадиону, иако је прошло скоро 1000 година, потврђује се  континуитет постојања ћириличне писмености у Далмацији до данас. Наравно, у међувремену , Далмацијом су дефиловали разни освајачи, мењали се системи, страдало се у ратовима, а Српске цркве и ћирилица, вековима су били симболи постојања Срба,  које је озбиљно нарушено за време злогласне НДХ, када је Павелић поклонио Далмацију Мусолинију, а потпуно унишено у агресији неоусташког режима деведесетих година прошлог века, када је Туђман прогоном Срба, замало уништио и последљи траг постојања Срба на тим просторима. С поруком бројним гледаоцима да знају старе српске јуначке песме, које радо користе у недостатку сопствених, на Пољуду се орило и оно класично, “уби Србина“. Било би необично да није, јер је мржња и шовинизам, свакодневна појава у Хрватској с којом се најнормалније живи, уз потпуну подршку католичке цркве и владајућег ХДЗа.  Можда је у овој целој причи ипак најзадовољнији Војислав Шешељ, јер граница Велике Србије, по навијачима сплитског тима је проширена, а уместо Карлобага, западна граница је Ријека, град недалеко Италије. Ако знамо да је Војвода Јевђевић, током другог светског рата столовао у Сплиту у којем је био јак четнички покрет, а многи истакнути  Далматинци, без обзира на националност, били су борци под командом Војводе Јевђевића, зато, никад не реци никад.  И ето 2017 године, опет ћирилично писмо у главном граду Далмације. Како су ствари кренуле, ко зна, можда дочекамо и Шешеља на стадиону у Пољуду како диригује навијањем “Торциде“.

И још једно чудо, можда и веће, долази из Далмације, из Примоштена  недалеко Шибеника. Тамо је после 12 година промењено име једне улице и то одлуком свих чланова градског већа, осим чланова проусташког ХДЗа, који је у мањини у градској власти. Улица Фрање Туђмана променила је име у Мала Радача, а посебно је занимљиво образложење да се име ратног злочинца  Ф. Туђмана брише зато што је опљачкао Хрватску и спалио пола Босне и Херцеговине и зато што је пресудом суда у Хагу 29. јануара 2013. године проглашен ратним злочинцем, кривим за организовање злочиначког подухвата, на чијем је челу био он и због агресије над Србима и муслиманима у ратовима на простору бивше Југославије.

 

Једва чекам да 15. априла специјално тужилаштво Црне Горе донесе одлуку о подизању оптужнице против ткз. терориста који су хтели да убију Мила Ђукановића и изврше “државни удар“ на последњим изборима 16. октобра прошле године. У тој бестијалној подметачини последњег диктатора у Европи, још нема ни једног јединог доказа да би неко то покушао урадити, а несрећни  шофер Михајло Чађеновић невин лежи у затвору, по мојем мишљењу, само зато што је возач председника Демократског фронта, Андрије  Мандића. Ако подигне оптужницу, мислим да ће евентуално путовање специјалног тужиоца Миливоја Катнића у Русију,код измишљених Руса, можда бити опасно, јер постоје индиције да га тражи Хрватска због наводних ратних злочина за време рата око Дубровника. Ја , искрено речено, не бих волео да Руси изруче Катнића Хрватској, ако је ово истина,  него да му се суди у Црној Гори, због лажне оптужнице и због велеиздаје. Јер, понављам по ко зна који пут, диктаторском режиму најстаријег комунистичког конвертита у Европи, Мила Ђукановића, који влада као централноафрички диктатори седамдесетих година прошлог века, ближи се крај. Надам се, супротно вољи његовој и Катнићевој, мирним путем, вољом ојађеног и до очаја доведеног народа Црне Горе, да заувек збрише ненародни режим и ИНФОбировске методе којима се служи од када је улицом 1989. године, дошао на власт.

Васко  Вукоје, адвокат, Аделајд

КОМЕНТАРИ
Сви коментари и поруке објављени на веб порталу су приватно мишљење аутора и коментатора и не представљају ставове власника веб портала, његове администрације и редакције Српски Глас.