Razgovor vodio Rajko Nedić

Radoš Bajić, srpski glumac, reditelj i scenarista posle beogradske premijere filma „Za Kralja i otadžbinu“ kaže u ekskluzivnom intervjuu za Srpski Glas da je film primljen veoma lepo i sa snažnim emocijama i najavljuje prikazivanje u SAD, ali i na Festivalu srpskog filma u Australiji.

– Prezadovoljan sam, naročito posle svega što sam doživeo snimajući „Ravni Goru“. Najvažnije je da je film o stradanju stotina hiljada srpskih vojnika, oficira i ostalih rodoljuba koji su morali da pronađu novu otaxbinu u Australiji, Sad, Kanadi i Zapadnoj Evropi doživeo premijeru uz ovacije – kaže Radoš Bajić.

– Kakve su prve reakcije na film?
– U stručnim krugovima je ocenjen veoma dobro. Rekao bih, da su mnogi iznenađeni jer su očekivali instant tv serije „Ravna Gora“. Film „Za Kralja i otaxbinu“ se jednim delom oslanja na materijal koji je viđen u seriji – ali je to potpuno novo i samosvojno autorsko-filmsko delo. Takođe, naš film je apoteoza prvom otporu u fašističkoj Evropi u proleće 1941. godine, nakon kojeg je jasno da ustanak u Srbiji nisu prvi podigli komunisti, kako su nas lagali decenjama – već da su to učinili rodoljubi i časni oficiri Kraljeve vojske predvođeni pukovnikom Dražom Mihailovićem. Ovaj projekat ću večno pamtiti jer sam kao autor od strane NJ.K.V princa Aleksandra odlikovan Ordenom Krune trećeg stepena zbog čega sam veoma srećan.

– Javnosti u Srbiji ispričali ste šta vam se sve događalo snimajući serijal „Ravna Gora“…
– Smatrao sam da je vreme na otvorim dušu i da javnosti predočim kroz kakvu sam golgotu prolazio poslednjih šest godina radeći ovaj projekat. Nisam to učinio kako bi se bilo ko sažalio na mene i moju ekipu, već sam smatrao da je važno da ostavim jedno svedočanstvo o vremenu i društvenom trenutku u kojem je nastala serija koja baca potpuno novo svetlo na istorijske događaje 1941. godine. Feljton „Sve tajne Ravne Gore“ koje objavljuje beogradski magazin Nedeljnik je štivo o kojem se danas govori u Srbiji. Ljudi me presreću i pitaju se „Da li je sve to moguće, da li je moguće da sam imao toliko prepreka u radu na ovom projektu“. Nažalost, moj odgovor je – da je komunizam još uvek veoma duboko u tkivu srpskog naroda. Očigledno da ga možemo uporediti sa kancerom – ako se rano otkrije, izlečenje je moguće, ako zakasnimo on na žalost preovlada i uništi sve pred sobom. Srbi neka sami zaključe šta se desilo sa njima.

– Najavili ste saradnju sa TV PINK, recite nam nesto o budućim projektima?
– Ništa konkretno nisam najavio. Rekao sam da samo pregovaramo. Ja sam poslednjih decenija bio eksluzivac na RTS-u. Sada su se stvari promenile, otvoren sam za saradnju i sa drugim emiterima. Pripremam dva projekta, dva filma i dve manje serije. Najvažnije je da kažem – da posle velike drame kroz koju sam prolazio radeći „Ravnu Goru“, da je moja odluka da se vratim lakšim žanrovima, to jest komediji. Eksluzivno za Srpski Glas da kažem – da je moj prvi naredni projekat igrani film „Braća po babine linije“. Radi se o komediji u kojoj se najpopularniji junaci Radašin i Milašin vraćaju, ali sada na veliko platno. Kao terapija i kao lek – potrebna mi je relaksacija, a gledaocima velika radost.

– Da li se film prikazati u dijaspori?
– Svakako. Za septembar je planirana velika manifestacija i svečana projekcija u SAD u Vašingtonu koju priprema Obrad Kesić sa svojim timom. To će biti velika svetska premijera na kojoj će biti svi najugledniji Srbi sa američkog kontinenta. Takođe, siguran sam da će film biti prikazan na ovogodišnjem Festivalu srpskog filma u Australiji, sa kojim imamo odličnu saradnju. Divim se velikom entuzijazmu i energiji koji ulažu Milica i Petar Kozlina, Jasna Čupić, Milan i Biljana Protić, Vanja Vasil, i mnogi drugi koji su nosioci ovog velikog posla. Svakako, uz podršku Preosvećenog Vladike Irineja. Festival srpskog filma u Australiji pokazuje da se, kada ima pameti – na dobrobit kulture i identiteta našeg naroda mogu udružiti naša Sveta crkva, država Srbija preko svojih konzularnih predstavništva i etnička udruženja.