Разговор водио Рајко Недић

Радош Бајић, српски глумац, редитељ и сценариста после београдске премијере филма „За Краља и отаџбину“ каже у ексклузивном интервјуу за Српски Глас да је филм примљен веома лепо и са снажним емоцијама и најављује приказивање у САД, али и на Фестивалу српског филма у Аустралији.

– Презадовољан сам, нарочито после свега што сам доживео снимајући „Равни Гору“. Најважније је да је филм о страдању стотина хиљада српских војника, официра и осталих родољуба који су морали да пронађу нову отаxбину у Аустралији, Сад, Канади и Западној Европи доживео премијеру уз овације – каже Радош Бајић.

– Какве су прве реакције на филм?
– У стручним круговима је оцењен веома добро. Рекао бих, да су многи изненађени јер су очекивали инстант тв серије „Равна Гора“. Филм „За Краља и отаxбину“ се једним делом ослања на материјал који је виђен у серији – али је то потпуно ново и самосвојно ауторско-филмско дело. Такође, наш филм је апотеоза првом отпору у фашистичкој Европи у пролеће 1941. године, након којег је јасно да устанак у Србији нису први подигли комунисти, како су нас лагали децењама – већ да су то учинили родољуби и часни официри Краљеве војске предвођени пуковником Дражом Михаиловићем. Овај пројекат ћу вечно памтити јер сам као аутор од стране Њ.К.В принца Александра одликован Орденом Круне трећег степена због чега сам веома срећан.

– Јавности у Србији испричали сте шта вам се све догађало снимајући серијал „Равна Гора“…
– Сматрао сам да је време на отворим душу и да јавности предочим кроз какву сам голготу пролазио последњих шест година радећи овај пројекат. Нисам то учинио како би се било ко сажалио на мене и моју екипу, већ сам сматрао да је важно да оставим једно сведочанство о времену и друштвеном тренутку у којем је настала серија која баца потпуно ново светло на историјске догађаје 1941. године. Фељтон „Све тајне Равне Горе“ које објављује београдски магазин Недељник је штиво о којем се данас говори у Србији. Људи ме пресрећу и питају се „Да ли је све то могуће, да ли је могуће да сам имао толико препрека у раду на овом пројекту“. Нажалост, мој одговор је – да је комунизам још увек веома дубоко у ткиву српског народа. Очигледно да га можемо упоредити са канцером – ако се рано открије, излечење је могуће, ако закаснимо он на жалост преовлада и уништи све пред собом. Срби нека сами закључе шта се десило са њима.

– Најавили сте сарадњу са ТВ ПИНК, реците нам несто о будућим пројектима?
– Ништа конкретно нисам најавио. Рекао сам да само преговарамо. Ја сам последњих деценија био екслузивац на РТС-у. Сада су се ствари промениле, отворен сам за сарадњу и са другим емитерима. Припремам два пројекта, два филма и две мање серије. Најважније је да кажем – да после велике драме кроз коју сам пролазио радећи „Равну Гору“, да је моја одлука да се вратим лакшим жанровима, то јест комедији. Екслузивно за Српски Глас да кажем – да је мој први наредни пројекат играни филм „Браћа по бабине линије“. Ради се о комедији у којој се најпопуларнији јунаци Радашин и Милашин враћају, али сада на велико платно. Као терапија и као лек – потребна ми је релаксација, а гледаоцима велика радост.

– Да ли се филм приказати у дијаспори?
– Свакако. За септембар је планирана велика манифестација и свечана пројекција у САД у Вашингтону коју припрема Обрад Кесић са својим тимом. То ће бити велика светска премијера на којој ће бити сви најугледнији Срби са америчког континента. Такође, сигуран сам да ће филм бити приказан на овогодишњем Фестивалу српског филма у Аустралији, са којим имамо одличну сарадњу. Дивим се великом ентузијазму и енергији који улажу Милица и Петар Козлина, Јасна Чупић, Милан и Биљана Протић, Вања Васил, и многи други који су носиоци овог великог посла. Свакако, уз подршку Преосвећеног Владике Иринеја. Фестивал српског филма у Аустралији показује да се, када има памети – на добробит културе и идентитета нашег народа могу удружити наша Света црква, држава Србија преко својих конзуларних представништва и етничка удружења.