Pogledaš u oči svoje dete i vidiš da mu je nešto potrebno, da ga nešto boli, da je gladno ili žedno ali to ne može reći.Znaš da mu je potrebna pomoć ali ne znas kako da mu je pružiš. I razara te to, ta nemoć da nesto uradiš,da mu nekako pomogneš.Ostaje ti da ga jako zagrliš i da mu obećaš da ćeš se boriti…Borba će biti teška i neravnopravna, na jednoj strani zla sudbina,teška i nepoznata bolest, loše prognoze doktora a sa druge tvoje najaće i tom trenutku jedino oružje,roditeljska ljubav „nije bitna sila koja napada,već svetinja koju braniš“
Tako su proticali prvi dani života male Julije,devojčice rođene sa teškim genetskim poremećajem, nazvanim Apertov sindrom. Njeni roditelji Jasmina i Ivica, mladi bračni par iz Kragujevca odjednom su naišli na teško životno iskušenje da njihovo dete neće biti isto kao ostala deca.
Ništa u životu ovih mladih ljudi nije tako nešto nagoveštavalo. Posle godina zabavljanja, završenih fakulteta i zapošljavanja odlučili su da svoju ljubav krunišu brakom. Ni saznanje da će Jasmina morati da rodi posle veštačke oplodnje nije remetilo njihovu idilu ,već su ljubavlju premoščavali sve prepreke. Nije bilo kraja njihovoj sreći kada su saznali da će postati roditelji i da je oplodnja bila uspešna. Jasmina je redovno obavljala sve preglede i na pregledu genetike,gde se genetske bolesti utvrđuju 98%,rezultati su bili dobri.Sve do devetog meseca trudnoće,kada je hitno prebačena za Beograd i kada je utvrđeno da će beba biti rođena sa Apertovim sindromom,teškim genetskim poremećajem i da je nažalost ona u onih 2% slučajeva kada se pregledom nije moglo ustanoviti da nešto nije u redu sa plodom.
Usledile su besane noći u porodici Ćuković. Doktori su rekli da neće dugo živeti, ljudi su rekli zla sudbina protiv koje se ne može,a Ivica i Jasmina nisu znali sta se dešava i šta ih očekuje.Sve do dana kada se Julija rodila i kada su videli njene prelepe oči,kada su shvatili da ona nije kao druga deca ali da je ustvari dete kao i svako drugo. I još više,to je njihovo dete.Odlučili su da se bore za svoje dete, da urade sve sto se uraditi može, da pobede i sudbinu i prognoze lekara.
Pretragom po internetu saznali su da neka deca uspeju da se koliko toliko izleče, čak i školu da završe i da se sama o sebi staraju. Najvažnije je obaviti glavne operacije što je moguće pre, kako bi mozak mogao da se razvija. Julija je u Srbiji imala nekoliko operacija koje nisu prošle baš uspešno. Inače Apertov sindrom karakterise srastanje kostiju glave što dovodi do pritiska na mozak, problemi sa disanjem i sluhom, spojeni prsti na rukama i nogama i još neke anomalije. Iako ima 3 godine, Julija ne hoda, zna samo nekoliko reči a i hranjenje je veliki problem, pa se koristi specijalna flašica.
Kako sreća prati hrabre,tako je i u ovom slučaju porodica Ćuković imala sreće da u poseti rodnom kraju Živoslav i Snežana Filipović iz Adelaida čuju za slučaj male Julije. Posle upoznavanja, ovaj plemeniti bračni par odlučuje da pomogne i uspeva da uspostavi kontakt sa profesorom Davidom Davidom, iskusnim stručnjakom u ovoj oblasti. Godišnje samo 15-20 dece iz inostranstva dobija tretman u Kraniofacijalnoj jedinici u WCH. Snežana i popularni Džimi, kako je ovde poznat Živoslav, inače cenjeni članovi srpske zajednice u Adelaidu uspevaju da obezbede tretman za Juliju, i nju i oca Ivicu i tetku Kaću dovode u Australiju, primaju u svoju kuću i staraju se o njima kao svojim najrođenijima. Potez za svaku pohvalu.
Julija je u Adelaidu vec 4 meseca i za to vreme je imala 30-tak specijalističkih pregleda i dve operacije. Glavna, na glavi je urađena 10 februara i prema recima doktora Davida prošla je uspešno. Njen otac je siguran da jeste, jer kaže njen zagrljaj posle operacije mu je znak da se bolje oseća, a njen osmeh mu je dokaz da su poveli u ovoj neravnopravnoj borbi. Samo poveli jer do konačne pobede potrebne su bar još dve operacije glave i nekoliko drugih operacija. Po rečima doktora, Julija je previše mala da bi izdržala nekoliko anestezija i operacija u tako kratkom roku,tako da će ovih dana morati nazad u Srbiju i onda će narednih godina dolaziti na operacije.
Svi znamo da to neće biti tako lako,jer su finansijska sredstva potrebna za lečenje i avionske karte ogromna. Porodica Filipović će omogućiti smeštaj,a na nama ostalima je da pomognemo malo, jer svako naše malo je za Juliju mnogo.Folklorna grupa Oplenac iz Adelaida je pokrenula akciju prikupljanja pomoći za Juliju. Na prošlonedeljnom druženju folklorna grupa Karađorđe iz Sidneja donirala je određenu svotu novca. Iako je bila pozamašna, nećemo pominjati koliko, jer je cilj da pomogne koliko ko može. Organizovano je i pojedinačno skupljane novca a krajem meseca Oplenac će napraviti humanitarnu zabavu za pomoć Juliji. U međuvremenu je otvoren račun za sve humane ljude koji žele da pomognu Juliji da se izbori za normalan život.
[box type=“tip“ bg=“#“ color=“#“ border=“#“ radius=“0″ fontsize=“20″]BROJ RAČUNA JE
SERBIAN FOLKLORIC DANCE GRP OPLENAC INC FUNDRAISER
BSB 065-112 account number 10218272
COMMONWEALTH BANK
Ako imate bilo kakvih pitanja ili želite da pomogne te na bilo koji drugi način možete se obratiti predsedniku Oplenca Miletu Brankoviću na telefon 0408 840 962 ili blagajniku Adeli Jovanović na 0413 548 665.[/box]
Da li će Julija uspeti da se izbori sa opakom bolešću? To ne znamo, ali znamo da se hrabro bori,da je jednu bitku dobila i da će i druge dobiti ako počnu na vreme. Da li će Julija znati da smo joj mi svojim prilogom pomogli? Verovatno neće, ali kada nas za nekoliko godina pozdravi svojm osmehom sa stranica ovih novina mi će mo biti ponosni što smo bar malo učestvovali u njenoj pobedi.
Srđan Jovanović, Adelaid
