Двадесет година касније….Наставља се понижавање Срба из Крајине. Овог пута у центру Београда. „Олуја“ усред Србије, у улици Кнеза Милоша, испред амбасаде Хрватске… Тужна колона, очајници на минус 20 степени у реду за хрватска документа. За путовнице и исказнице.
Препредене комшије донеле су уредбу по којој неко не може да има два пребивалишта и две личне карте. Овај пропис у ствари је још једна срамна пресуда Србима. Јер, многи и даље не могу да се врате својим у рату уништеним домовима, а тражи се од њих да имају доказ да тамо живе. А опет, да би им те исте куће једног лепог дана биле обновљене, потребна су има та иста документа! Тако се наставља агонија прогнаника, већ две деценије они су ничији и свачији. Телом су у Србији, а душом у својим спаљеним огњиштима у данашњој Хрватској.
Да иронија буде већа, некако у исто време у Београду продавале су се карте за концерте хрватских певача у Србији. Разграбљене су наравно, Србима није било тешко да по дебелом минусу чекају за карту и концерт омиљеног естрадног уметника из комшилука… Хрватски глумци и певачи одавно раде у Београду, јер реално, наш град је метропола и једино место на просторима бивше Југославије где може да се изгради озбиљна каријера… Гужве у мегамаркетима чији је власник највећи хрватски тајкун? Ништа ново, Срби купују, не питају за цену и порекло робе…Срби опет на летовању у Хрватској. Жал за неким другим временима…Ништа ново…
Какве везе имају ове приче једна са другом? Па Срби су одавно заборавили на деведесете, али Хрвати нису. Док на свим мирнодопским фронтовима „освајају“ Србију, за њих си ти исти Срби кривци за рат у бившој Југославији. Немају проблем да нам певају, али и да нас ни мање ни више после НДХ и Јасеновца туже да геноцид, да нам траже ратну одштету, али и да нам уваљују њихове производе, да мрцваре Капетана Драгана, да нас називају најпогрднијим именима и уцењују где стигну. Немају проблем да направе највеће етничко чишћење после Другог светског рата, па да тај датум прослављају као национални празник, да им смета Војислав Шешељ, али да величају злочинце попут Готовине… А тек ће да нас уцењују. Они су у ЕУ. А ми нисмо… Није ово кукњава, нити пљување по Хрватима. Морамо се окренути себи. Зашто смо себе довели у овакву ситуацију? Све ово показује каква је Србија данас држава. Зато смо на коленима, понижени и ојађени.
Хладни олујни ветар фијуче леди крв у жилама. Промиче снег. Чудна тишина у реду међу очајницима. Србима. „Олуја“ у Београду.
