Аутори имају жељу да сачувају од заборава све оно што је вредно у њиховом родном крају, готово све важне народне обичаје, значајне личности ту рођене или везане за тај крај као и имена многих мештана који су својим прегалаштвом заслужили да буду запамћени.

Српски Глас је пре више од годину дана објавио интервју са нашим писцем и новинаром Милорадом Видовићем у коме смо говорили о његовом раду као писца и његовим књигама посвећених родном крају. Било је речи о књигама Љубиоча прича, Вијекови и вјечност Дугог Поља, Обични Ботајичани и Књига – The Book. У књизи Вијекови и вјечност Дугог Поља заједно са Миленком Поповићем понудио је све о овом селу што би требало да представља једна завичајна читанка. Исту такву читанку Милорад Видовић и Миленко Поповић написали су о другом селу дугопољске парохије Ботајици.

Аутор Видовић већ више од две деценије живи и ради у Сиднеју а своје стваралаштво је посветио родном крају. Срећна је околност што је нашао заједнички језик са својим дугогодишњим учитељем и истомишљеником проф. Миленком Поповићем. Обојица имају жељу да сачувају од заборава све оно што је вредно у њиховом родном крају. То је премостило физичку удаљеност и уродило плодом у виду неколико пројеката међу којима су највећи домет књиге Вијекови и вјечност Дугог Поља, штампана пре две године, и Ботајица (Ботаболта). У обе књиге аутори су забележили већи број важних догађаја везаних за овај крај у дужем временском периоду. Поред тога сачували су од заборава готово све важне народне обичаје, значајне личности овде рођене или везане за тај крај као и имена многих мештана који су својим прегалаштвом заслужили да буду запамћени. За читаоце који нису познаваоци Ботајице и Дугог Поља забележили су готово све географске и топографске детаље.

Из богатог садржаја ове најновије књиге вреди посебно истаћи поглавље о историји овог краја која сеже у најстарије периоде живота људске заједнице. Овде су пронађени трагови присуства организованог живота у старијем каменом добу. Поред тога доста простора посвећено је нашој новијој историји за време турске и аустроугарске владавине те локалним догађајима из Првог, Другог светског и последњег грађанског рата. Посебно треба истаћи да су по први пут донесени спискови учесника у Првом светском рату, Солунских добровољаца и насилно мобилисаних од стране Аустро-угарске који се нису вратили кући. Такође ту су и жртве фашистичког терора у Другом светском рату, људи који су били у немачком ропству и жртве најновијег грађанског рата у којем су погинула 54 српска младића.

У поглављу просвете и верског живота говори се о релативно дугом периоду егзистенције школе у Дугом Пољу која се може везати за долазак првог школованог свештеника Боже Јовановића. Његових девет потомака били су свештеници. Забележена су имена свих учитеља који су у овој школи радили те просветних радника рођених у овом крају а који данас раде широм Европе.

Поглавље о географији и топографији бележи имена свих значајних и познатих топографских тачака и места уздуж и попреко. Посебно је занимљиво име Бандера. То је високи бетонски стуб који обележава тачку проласка 45-те паралеле. То значи да је Ботајица подједнако удаљена од Екватора и Северног пола.

Значајан број познатих и успешних људи рођено је у овом месту или води порекло одавде, као што су: Доктор астрономске физике Теа Темин (NASA), Др Миле Дринић (Microsoft), Универзитески професор Слободан Дујић, Марко Рудић (двоструки учесник зимских олимпијских игара), Брано Јакубовић (вођа музичке групе Дубиоза колектив) и други. Ботајичани који ће се дуго памтити у овом крају су: Панто Поповић, Крста Видаковић, Јевто Грабовац-Ковач, Милош Поповић, Драгомир Шарчевић, Свето Шарчевић-Пупеша и остали. Истакнути руководиоци у општини Модрича и привреди били су: Миленко Цвијић, Драгутин Поповић, Паво Билић, Милутин Поповић, Раде и Недо Цвијић и други.

У једном делу Ботајице некада је живело неколико домаћинстава католика што је такође забележено.

У књизи се такође говори о биљном и животињском свету карактеристичном за овај крај. Ту је и поглавље Ботајички родбинар који доноси мноштво детаља о ботајичким фамилијама од њиховог досељавања, размештају, доприносу друштвеном животу, исељеницима који су име фамилије пренели у друге крајеве и државе.

Познати етнолог, академик Миленко Филиповић, је боравио у овом крају и оставио бројне етнолошке записе. Аутори упућују на његово дело и у књизи доносе бројне детаље из ове области.

Значајан простор посвећен је пољопривреди као основној делатности највећег броја ботајичких домаћинстава са детаљима о земљорадњи, воћарству и сточарству. Помињу се и бројна имена најистакнутијих домаћина. Није заборавњено ни стално ангажовање мештана на прикупљању разноврсних шумских плодова и лековитог биља.

Прва сеоска лепотица Босне и Херцеговине у народној ношњи била је Стојанка Видаковић из Ботајице а њена фотографија била је заштитни знак међународног сајма шљиве у Градачцу. А када је реч о култури за похвалу је и стална активност заједничког културно-уметничког друштва ова два села који негују фолклорне традиције овог краја.

Спортске активности се сада своде на деловање фудбалског клуба “Младост”.  Књига подсећа на већи број припадника соколских вишебоја у времену кад су та друштва радила и на активност стрељачке и одбојкашке секције које су биле популарне после Другог светског рата. Нису заборављене ни фамилије из овог краја које су се доселиле у Аустралију. Набројана су сва презимена ових фамилија.

Поред ове књиге Миленко и Милорад су припремили и књигу Памтеник (Збирка докумената о учесницима и жртвама ратова овог краја) која излази из штампе ових дана. Аутори Милорад и Миленко дубоко су ожалошћени што их је одмах након штампања ове књиге напустио њен рецензент, лектор и технички уредник Глигор Муминовић. Радио је као професор српског језика и написао је неколико песама о овом крају. Вечна му слава и хвала.

Књига Ботајица (Ботаболта) коју смо овде представили може се позајмити на читање у градској библиотеци у Ливерпулу (Liverpool City Library) у State Library NSW. Заинтересовани широм Аустралије могу је поручити на читање путем сервиса Inter Library Loan у својој матичној библиотеци.

Никола Јовић