Uz svesrdno razumjevanje i podršku „Srpskog glasa“ i ovog mjeseca vam preporučujem da pročitate vrlo zanimljivu knjigu. Radi se o zbirci kratkih izreka (aforizama) Mirjane Dragović, književnice iz Perta.

Zdrav humor, alegorija i satirični entuzijazam autorke knjigu pretvaraju u  literalnu  „terapiju“ za prepoznavanje skorojevićkog (potrošačkog) sindroma  prosječnog Balkanca. Bezopasne „žaoke“ dotiču začaurene konzervativce,  trezvenjake, nesnalažljive tragičare i novopečenu gospodu, koja se teško odriče primitivizma i naslijeđenih navika. Između redova teksta „osjeća“ se težnja autorke da čitaocu razgali svakodnevnicu, da razotkrije zablude i ukaže na društvene anomalije, ali i na ono čime treba da se ponosimo. Knjiga je afirmativno pisana i sa lakoćom se čita. Namenjena je svima: ljubiteljima humora, satire i razonode.

Na stranicama internet portala Književnog kluba „Sabornik“ pronašo sam biografsku informaciju: da je Mirjana Dragović na „dužem privremenom boravku“ u Zapadnoj Australiji, da je veći dio svog radnog vijeka provela u Beogradu radeći kao profesor ruskog jezika, da se bavi prevodilaštvom, novinarstvom, lekturom…

Takođe je navedeno da su joj najznačajniji prevodi s ruskog:

„Proces Dvorkinu“, grupe autora

„Uvod u sociologiju religije“ D. Beznjuka

„Zona ćutanja“ P. Tihomirova

Tekstovi u Zbornicima „Jedinstvo pravoslavnih Slovena“ pod uredništvom profesora dr Zorana Miloševića,

Tekstovi iz oblasti istorije itd.

Osim pisanja poezije, aforizama, dramskih tekstova i proze za djecu, Mirjana se bavi režijom igrokaza i recitala.

Dolaskom u Australiju Mirjana Dragović nije zapostavila svoj pedagoški rad.

Niz godina je omiljena učiteljica srpskog jezika u srpskoj zajednici Zapadne Australije.

Za ovu priliku izdvojio sam izreke koje me nisu samo nasmijale i oraspoložile, već i „natjerale“ da se (duboko) zamislim o manirima naših sudbina i našeg mentalita. Raskošni talenat autorke čitaoca neće ostaviti ravnodušnim:

Aforizam  je misao

koju vam je aforističar

upravo uzeo iz usta

Desila se ljubav na prvi pogled

– on je bio u Armani odelu.

Ostavila je pijanca,

sad ona pije – da ga zaboravi.

Budući da je žena,

smatrala je da ne mora biti

„čovek od reči“.

Misleći da će ga spasiti istorijska distanca,

uzalud je priznao stara neverstva.

Supruga je nekako razvukla bračni trougao u podnošljiv krug.

A onda je suprug počeo da ucrtava prečnike.

Brak je kao tamni vilajet;

ako uđeš pokajaćeš se,

ako ne uđeš,

pokajaćeš se.

Ko se rodi lep,

odmah je rešio pola briga.

Ko se rodi pametan,

dobio je još toliko.

Rad usrećuje, ali najviše onog za koga se radi.

Između dobrog i budale, veća budala je dobar.

Lakše je falsifikovati istoriju nego novac.

Nije bilo pogrešno ni mesto ni vreme, već osoba.

Sad mi je jasno zašto reči „bogat“ i „bog“ imaju isti koren.

Siromašnima fali samo malo novca,

dok bogatima fali mnogo, mnogo više.

Ničija nije gorela do zore.

Osim ako nije izazvala požar.

On se zaista trudi da razume politiku:

promenio je već nekoliko partija.

Vreme je da se zabrinemo:

shvatili smo da je bolje kad je bilo gore.

Narodi ipak nisu isti:

Kod nekih prežive najbolji,

a kod nekih najlošiji.

O pokojniku sve najlepše.

Pa ceo život smo ga kudili.

Sada svi imamo kuće.

Niko nema dom.

Poštovani čitaoci nadam se da ste uživali čitajući aforizme Mirjane Dragović.

Miljan Kovačević, pjesnik iz Perta.