Уз свесрдно разумјевање и подршку „Српског гласа“ и овог мјесеца вам препоручујем да прочитате врло занимљиву књигу. Ради се о збирци кратких изрека (афоризама) Мирјане Драговић, књижевнице из Перта.
Здрав хумор, алегорија и сатирични ентузијазам ауторке књигу претварају у литералну „терапију“ за препознавање скоројевићког (потрошачког) синдрома просјечног Балканца. Безопасне „жаоке“ дотичу зачаурене конзервативце, трезвењаке, несналажљиве трагичаре и новопечену господу, која се тешко одриче примитивизма и наслијеђених навика. Између редова текста „осјећа“ се тежња ауторке да читаоцу разгали свакодневницу, да разоткрије заблуде и укаже на друштвене аномалије, али и на оно чиме треба да се поносимо. Књига је афирмативно писана и са лакоћом се чита. Намењена је свима: љубитељима хумора, сатире и разоноде.
На страницама интернет портала Књижевног клуба „Саборник“ пронашо сам биографску информацију: да је Мирјана Драговић на „дужем привременом боравку“ у Западној Аустралији, да је већи дио свог радног вијека провела у Београду радећи као професор руског језика, да се бави преводилаштвом, новинарством, лектуром…
Такође је наведено да су јој најзначајнији преводи с руског:
„Процес Дворкину“, групе аутора
„Увод у социологију религије“ Д. Безњука
„Зона ћутања“ П. Тихомирова
Текстови у Зборницима „Јединство православних Словена“ под уредништвом професора др Зорана Милошевића,
Текстови из области историје итд.
Осим писања поезије, афоризама, драмских текстова и прозе за дјецу, Мирјана се бави режијом игроказа и рецитала.
Доласком у Аустралију Мирјана Драговић није запоставила свој педагошки рад.
Низ година је омиљена учитељица српског језика у српској заједници Западне Аустралије.
За ову прилику издвојио сам изреке које ме нису само насмијале и орасположиле, већ и „натјерале“ да се (дубоко) замислим о манирима наших судбина и нашег менталита. Раскошни таленат ауторке читаоца неће оставити равнодушним:
Афоризам је мисао
коју вам је афористичар
управо узео из уста
Десила се љубав на први поглед
– он је био у Армани оделу.
Оставила је пијанца,
сад она пије – да га заборави.
Будући да је жена,
сматрала је да не мора бити
„човек од речи“.
Мислећи да ће га спасити историјска дистанца,
узалуд је признао стара неверства.
Супруга је некако развукла брачни троугао у подношљив круг.
А онда је супруг почео да уцртава пречнике.
Брак је као тамни вилајет;
ако уђеш покајаћеш се,
ако не уђеш,
покајаћеш се.
Ко се роди леп,
одмах је решио пола брига.
Ко се роди паметан,
добио је још толико.
Рад усрећује, али највише оног за кога се ради.
Између доброг и будале, већа будала је добар.
Лакше је фалсификовати историју него новац.
Није било погрешно ни место ни време, већ особа.
Сад ми је јасно зашто речи „богат“ и „бог“ имају исти корен.
Сиромашнима фали само мало новца,
док богатима фали много, много више.
Ничија није горела до зоре.
Осим ако није изазвала пожар.
Он се заиста труди да разуме политику:
променио је већ неколико партија.
Време је да се забринемо:
схватили смо да је боље кад је било горе.
Народи ипак нису исти:
Код неких преживе најбољи,
а код неких најлошији.
О покојнику све најлепше.
Па цео живот смо га кудили.
Сада сви имамо куће.
Нико нема дом.
Поштовани читаоци надам се да сте уживали читајући афоризме Мирјане Драговић.
Миљан Ковачевић, пјесник из Перта.
