Piše: Mićo Stupar, Sidnej
Kada pristigne jesen i ogole krošnje drveća pogled mi stalno leti među ogolele grane. Tamo se zadrži na tamnozelenim grudvama poput gnezda crnih vrana. To je drveće zaraženo parazitnom biljkom imelom, koja živi od sokova drveta i zagađene atmosfere, svuda gde dopre ugljen monoksid izduvnih gasova savremene civilizacije. Sećam se detinjstva i grmečke šume u kojoj na drveću nije bilo te zaraze, a sada je ima svuda pored puteva i železnice. Zaraženo drvo imelom nema šanse. Imela mu isisa sokove, drvo se suši i umire a imela lako pređe na drugo, treće i uskoro cela šuma zacrni od tamno zelenih buketa imele.
Jedini lek je da se zaraženo drvo poseče i spali.
Posmatram to. Nešto bolno mi se gomila u duši kvareći mi osećaj uživanja pri pogledu na drveće. Prepozajem razlog te neprijatnosti.
Civilizacija nam donosi sličnu bolest među ljude. Kao ono zdravo drvo napadnuto parazitom imele, tako i svaki zdrav čovek ima svoju „imelu“ u vidu parazita, manipulatora ljudima koji se prikači na čoveka, sisući mu životne sokove sve do iscrpljenja i smrti. Kao i imele, ova vrsta ljudskih prazita se veoma brzo širi i prerasta u epidemiju.
Nova tehnološka civilizacija donosi nove mogućnosti a jedna od tih je mogućnost kompjuterskog tzv. ON LINE BIZNISA. Penzija mi ne zadovoljava sve potrebe i hajde da nešto pokušam dopunski da zaradim preko tog on-line. Ne leži vraže, tamo već zaseli MANIPULATORI, KRIMINALNA INTERNET MAFIJA i moj kompjuter odjednom bi zagušen raznim primamljivim ponudama o brzom bogaćenju. Najčešće mi se nudi „Američki san“, besna luksuzna kola, vile na zlatnim obalama, sladak život bez rada, jahte, helikopteri, avioni….. promena svesti u smislu ostvarenja svih tih snova, nada da će sve to da se desi u veoma kratkom vremenu i za malu cenu od svega jednog do sto-dvesta dolara unapred plaćenih. Sve to dolazi iz Amerike, zemlje snova. Masa ljudi se hvata na ta slatka obećanja i puni nade plaćaju godinama, dok ne shvate do krajnosti vešto smišljenu manipulaciju, ali kad je već kasno i kad im je isisan i zadnji dolar iz xepa. Ova epidemija se širi poput požara ali ima i ona druga suptilnija kojoj sam i ja žrtva. Žrtva intimnih „prijatelja“.
Priđe ti „prijatelj“ ili „prijateljica“ laskavac, pun lepih slatkih reči i obećanja, podstiče nadu i uverenje u uspeh, a sve u skrivenoj nameri da mu učiniš fundamentalnu uslugu, a on će se odužiti na ovaj ili onaj način.
Učiniš i počneš da čekaš obećano ali ono nikad ne stiže. Stalno se iz nekog razloga odlaže u nedogled i to uvek uz neko novo obećanje, lasku, izraz „iskrenosti“. Može to tako da se produži godinama pa i kad primetiš da si vešto manipulisan, više ti nije važno, jer si se navikao, pa ti čak godi.
Imam poznanika, talentovan arhitekta. Naivan, nesnalažljiv u traženju posla, jer misli da je njegov talenat svima vidljiv.
Prikačio mu se bezvredan poznanik, kao prijatelj, ponudio saradnju, kao zajedno će napraviti veliki biznis, jer on ima poznanike. Doneo od poznanika neke ideje da ih arhitekta obradi i ovaj se dade na posao.
Projekat završio, prijatelj ga uzeo ali para nema, a ni projekta. Imaju samo nova obećanja i nova nadanja. Tako u nedogled već punih osam godina.
Arhitekta sav iscrpljen od silnog posla i noćnog rada, razboleo se, ima porodicu, dvoje maloletne dece, propada da bi održao decu i brak i što se više trudi sve dublje pada, a žena već preti da će ga ostaviti a deca će propasti u bezdan. Vezao se za svog manipulatora i propada kao ljudsko biće. Nema snage da ga skine sa grbače. Ogroman napor i uloženi rad i dalje odlaže u rupu bez naknade. Ostaje samo neko nadanje kojim ga puni manipulator.
Nije ovo jedini slučaj. Svaki, iole vredan , častan i naivan čovek ima svoje manipulatore, koji se množe kao imele u ova smutna sumanuta vremena. Opasno i podmuklo je ovo vreme.
