Пише: Рајко Недић

Ово је наслов урнебесне америчке комедије о авантурама и баханалијама младића у главном граду Тајланда. А слична, само трагикомедија ових дана гледа се и прати са великом пажњом у Србији. И то уживо.
Група владиних и државних службеника, младих особа, највише страначких људи, ближих и даљих рођака или нечијих љубавница и љубавника и осталих моћника, ових дана јавно се хвалила по друштвеним мрежама да је отпутовала на заслужени одмор на Тајланд. У време када премијер Александар Вучић и влада пропагирају брутално стезање каиша и штедњу, када су плате државних службеника смањене, екипа из владе уплатила је аранжман „тежак“ минимум 3.500 евра по особи. Рачуница је јасна, плате ових пи арова и којекаквих саветника и стручњака по кабинетима су максимално 600 евра. Одакле државним службеницима толике паре? Чак и да су некако скупили, да су им дали родитељи, да су имали уштеђевину или да су прековремено радили, постоји и још једно питање – да ли је морално и исправно то што су урадили? Оно што највише боли и што баца со на рану овог напаћеног народа је њихово понашање. Не само што су отишли на егзотично путовање на други крај света, него што су чак и сликали пасоше, објавили слике из авиона, са плаже, из шопинга уз несувисле поруке и лицемеран закључак: „Дошли смо у рај“ или „Овде је права уживанција“. Јесу они млади и отишли су на одмор и у провод, али обичном човеку у Србији, суоченом са беспарицом и бедним животом застаје кнедла у грлу. Они су ипак државни службеници. И то у време кампања актуелне власти о тоталној и општенародној штедњи… Уосталом, и самом премијеру који тврди да ради од 00 до 24, било је непријатно када су му новинари поставили питање о случају „Тајланд“.
Тако се наставља вишедеценијски мамурлук Србије. Народ је овде опијан на разне начине. Опијале су нас разне вође, и њихове, испоставило се празне приче, опијали смо се и сами од муке, немоћи и бежања од сурове и туробне стварности. Али зато су политичари, разни моћници, тајкуни и припадници страначких армија у сасвим другој причи. И они су у мамурлуку. Опијени од власти, моћи, привилегија, убеђени да су нека нова и узвишена класа. И то не могу да сакрију. Јер, какав је то одлазак на Тајланд, а да нико не зна… Најгоре је када се отрезне и када схвате где им је место. Само што тај њихов мамурлук скупо кошта ову државу.
Поред „Мамурлука у Бангкоку“ постоји и комедија – „Мамурлук у Вегасу“. Могу да замислим нову авантуру службеника државе Србије у граду коцке и блуда. Наставак сигурно следи…