U subotu, 25. februara je u prostorijama Misionarske pravoslavne parohije Sveti Vasilije Ostroški u Rokinghamu, južnom rejonu grada Perta, po četvrti put održano Krajiško prelo. U prepunoj dvorani ovog crkveno-kulturnog kluba okupilo se i mlado i staro u cilju očuvanja bogate i jedinstvene tradicije srpskog življa.
Na samom početku programa sveštenik ove misionarske parohije Aleksandar Trninić je održao besedu o važnosti u istrajavanju održavanja ovakvih manifestacija, ne samo za zajednicu Krajišnika, već za celokupno Srpstvo.
Otac Aleksandar i član kluba profesor Dane Stoisavljević u svom prilogu, pomenuli su najznačajnije činjenice vezane za istoriju krajiških Srba, počevši od naseljavanja tih delova Balkana i gradnje srpskih svetinja, bisera srednjovekovnog graditeljstva, kao što su manastiri iz 14. veka – Krupa, Krka, manastir Dragović i drugih tragova srpske kulture, preko njihovog putešestvije od Dalmacije i Krajine, odnosno najzapadnijih srpskih krajeva, odakle su sistematski proterivani, sve do, po svetskim merilima nezapamćenog egzodusa 1995. godine.
Besede oca Aleksandra Trninića i profesora Stoisavljevića poslužile su kao veoma poučan istorijski čas za sve prisutne, kako za mlade naraštaje, tako i za starije, jer je izneseno mnogo novih činjenica iz srpske istorije, koja se, nažalost, nije pisala verodostojno i temeljito, iako je srpski narod u proteklim vekovima i istorijskim događanjima najčešće bio ne samo stradalnik, već i pobednik.
Ipak, vredno svakog poštovanja je podizanje i oživljavanje iz pepela duha krajiškog čoveka, njegove jednostavnosti, neposrednosti, svojevrsnog humora, srdačnosti, sabornosti, kako je osvedočio i ovaj bogati program, kao delo zajedničkog rada. Program su vodili Jelena Janković i organizator programa Ilija Prijić, preplićući svoje dosetke i šale u najavama i nadmetanjima u dijalogu s izvođačima, posebno s domaćinom igrokaza-prela Markom Jolićem, koji je svojim epigramima u desetercu nasmejao sve prisutne. Na samoj sceni, prigodno uređenoj, odvojeno je sedela ženska čeljad, «kako dolikuje» gorštačkoj tradiciji, s preslicama i vretnima, ćaskajući i pevajući izvorne pesme Krajine, a s druge strane, natpevajući se s njima, pod improvizovanom «murvom» ili «odrinom», sedeli su muški, pijući vino iz bukara, režući pršut i dogovarajući se o mobi-kosidbi.
Članovi kluba su izveli nekoliko folklornih igračkih tačaka, između ostalog i poznato gluvo (ili nemo) ličko kolo. Pored toga, prisutni su čuli i poeziju i skečeve koloritnog krajiškog govora, vokalne interpretatore i zabavljače, od kojih izdvajamo Željka Višića, Jelenu Malinić, Slobodanku Mandić s ikavicom, govorom karakterističnim i za srpski živalj jadranskog priobalja, zatim Tamaru Veselinović, Dijanu Baljak i i mnoge druge. Nakon tačaka programa prela, prisutne je do kasno u noć zabavljao duo «Preldžije» iz Srbije.
Osim šarolikog programa, gosti su uživali u bogatoj trpezi, uključujući pršut, pečenje, i još neka krajiška tradicionalna jela. Sav prihod od večeri namenjen je završetku radova na crkvenom domu ove parohije.
Pošto se geografska karta promenila, prela se više ne organizuju na kućnom ognjištu ili u rodnom selu, a granica krajiških prela se protegla od Kanade do Australije, svuda gde žive naši ljudi u rasejanju. Stoga je jako je važno za očuvanje bogatog srpskog kulturnog nasleđa da ovakvi susreti opstanu i obogate se, da se mladi naraštaji ne odvoje od svojih korena, a starijima u nostalgičnim osećanjima ispuni srce i duša.
Tekst i foto: Mira Dragović
