У суботу, 25. фебруара је у просторијама Мисионарске православне парохије Свети Василије Острошки у Рокингхаму, јужном рејону града Перта, по четврти пут одржано Крајишко прело. У препуној дворани овог црквено-културног клуба окупило се и младо и старо у циљу очувања богате и јединствене традиције српског живља.
На самом почетку програма свештеник ове мисионарске парохије Александар Трнинић је одржао беседу о важности у истрајавању одржавања оваквих манифестација, не само за заједницу Крајишника, већ за целокупно Српство.

Отац Александар и члан клуба професор Дане Стоисављевић у свом прилогу, поменули су најзначајније чињенице везане за историју крајишких Срба, почевши од насељавања тих делова Балкана и градње српских светиња, бисера средњовековног градитељства, као што су манастири из 14. века – Крупа, Крка, манастир Драговић и других трагова српске културе, преко њиховог путешествије од Далмације и Крајине, односно најзападнијих српских крајева, одакле су систематски протеривани, све до, по светским мерилима незапамћеног егзодуса 1995. године.

Беседе оца Александра Трнинића и професора Стоисављевића послужиле су као веома поучан историјски час за све присутне, како за младе нараштаје, тако и за старије, јер је изнесено много нових чињеница из српске историје, која се, нажалост, није писала веродостојно и темељито, иако је српски народ у протеклим вековима и историјским догађањима најчешће био не само страдалник, већ и победник.

Ипак, вредно сваког поштовања је подизање и оживљавање из пепела духа крајишког човека, његове једноставности, непосредности, својеврсног хумора, срдачности, саборности, како је осведочио и овај богати програм, као дело заједничког рада. Програм су водили Јелена Јанковић и организатор програма Илија Пријић, преплићући своје досетке и шале у најавама и надметањима у дијалогу с извођачима, посебно с домаћином игроказа-прела Марком Јолићем, који је својим епиграмима у десетерцу насмејао све присутне. На самој сцени, пригодно уређеној, одвојено је седела женска чељад, «како доликује» горштачкој традицији, с преслицама и вретнима, ћаскајући и певајући изворне песме Крајине, а с друге стране, натпевајући се с њима, под импровизованом «мурвом» или «одрином», седели су мушки, пијући вино из букара, режући пршут и договарајући се о моби-косидби.

Чланови клуба су извели неколико фолклорних играчких тачака, између осталог и познато глуво (или немо) личко коло. Поред тога, присутни су чули и поезију и скечеве колоритног крајишког говора, вокалне интерпретаторе и забављаче, од којих издвајамо Жељка Вишића, Јелену Малинић, Слободанку Мандић с икавицом, говором карактеристичним и за српски живаљ јадранског приобаља, затим Тамару Веселиновић, Дијану Баљак и и многе друге. Након тачака програма прела, присутне је до касно у ноћ забављао дуо «Прелџије» из Србије.

Осим шароликог програма, гости су уживали у богатој трпези, укључујући пршут, печење, и још нека крајишка традиционална јела. Сав приход од вечери намењен је завршетку радова на црквеном дому ове парохије.
Пошто се географска карта променила, прела се више не организују на кућном огњишту или у родном селу, а граница крајишких прела се протегла од Канаде до Аустралије, свуда где живе наши људи у расејању. Стога је јако је важно за очување богатог српског културног наслеђа да овакви сусрети опстану и обогате се, да се млади нараштаји не одвоје од својих корена, а старијима у носталгичним осећањима испуни срце и душа.
Текст и фото: Мира Драговић