Zdravko Čolić je sa osmehom na licu i prolećem u koraku nastupio na binu Melbourne Festival Hall-a u 20.00 časova, 13-og maja, 2017-e godine, gde ga je uzbuđeno čekao maksimalan broj posetilaca.

Njegov srdačan osmeh i elegantno kretanje prenosio je veliki ekran koji je OnTour organizacija obezbedila podižući koncert na vrhunski nivo. Praćen od strane osam članova benda, veliki umetnik i ljubitelj publike je zarobio duh posetilaca ne samo svojim neprevaziđenim vokalom, već ogromnom količinom pozitivne energije koju je uspevao da usmeri na svakog pojedinačno. Publika ga je opčinjeno pratila aplauzom i snagom vlastitih glasova pevajući pesme poput “Čija je ono zvijezda”, “Stanica Podlugovi”, “Noć mi te duguje” i “Oj, djevojko selen velen”.

Kako je koncert odmicao, i atmosfera dostizala tačku usijanja, Zdravko je odlučio da malo ohladi prve redove publike pa ih je pošpricao vodom koja je postigla učinak ulja na vatri i samo još više razgalila publiku.

Posle puna tri sata pevanja, uz samo jednu pauzu od pet minuta, Zdravko je poput dečačića strčao sa bine i toplo dočekao brojne VIP posetioce koji su se utrkivali da što pre govore i slikaju se sa njim. Sa jedinstvenom toplotom, jednostavnim čovekoljubljem i srdačnošću dočekao je i Srpski glas.

Zdravko, da li Vam je ovogodišnja australijska turneja i organizacija turneje od strane Milice i Milana Crnčevića ostavila neki specifičan utisak?

Evo, poslije sedam-osam godina eto nas opet u Australiju. I na Novom Zelandu. Do sada nismo nikada bili na Novom Zelandu. Bilo je divno. Moramo pohvaliti organizatore Milana i Milicu koji su napravili nekoliko jako lijepih koncerata. I evo, sa nama su i u ovoj priči. Lijepo je da se pojavi neko novi ko prepoznaje dobru organizaciju i podiže cijelu našu priču na neki novi nivo nego što je onaj običan kafanski. To je pitanje imidža i prepoznavanja samog biznisa, i umjetnosti, koju neko radi. Naravno, to može biti i narodna muzika, ozbiljna muzika/seriozna… Može biti rokenrol i pop muzika, ali je bitno da neko prepozna i našim ljudima donese nešto što će biti malo bolje organizovano nego što je to možda bilo u nekim prošlim vremenima. To je bitno, i ja se OnTour organizaciji ovom prilikom i zahvaljujem.

Kad se vratite unazad kroz karijeru dugu četiri decenije koji vam je njen aspekt najdraži ili najupečatljiviji?

Duga je karijera kad se vratim i u grupe, i na moje početke sa vokalno instrumentalnim sastavima, pa kasnije na moju solo karijeru. Lijepa su sjećanja. Najljepše je kad generacije prođu kroz tvoju karijeru, kad vidiš ljude koji te prate kroz vrijeme, kao što je to večeras bilo. Postoje ljudi koji te prate od nekih tvojih početaka. To je nekako uzvišeno. Shvatiš da tvoja priča, ta karijera, taj posao kojim si se bavio; umjetnik, muzičar, pjevač i tako dalje…nije bila bez veze. To je nešto što je, znači, imalo smisla. Pazi- zaradiš pare, prodaš ploče, sve se to izgubi, ali… Ta emocija i ljubav koja ostaje, vezana za publiku, je nešto što jedino ima smisla, i dakle, nešto što se pamti.

Oprobali ste se i u pisanju pesama. Da li su u pitanju tekstovi ili muzika?

Pa, muzika. Otprilike sam se nekad potpisao kao autor teksta, ali više su to melodije koje sam radio u zadnjih petnaestak godina.

Zapad smatra da je muzika 90 posto pesme, a tekst 10 posto. Na istoku je upravo suprotno. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

Za mene je melodija važnija od teksta. Međutim, pjesma ili bilo kakav album bez dobrih tekstova ne može da izađe na pravo kod nas. Ako nemaš neku poruku u tekstovima jako je teško da će izaći na pravo, i to je neka istina živa.

A istina živa je da su mnoge Zdravkove pesme izašle na pravo i donele upečatljivu poruku, kao i pesma “Ti si mi u krvi”, koja je kao završna numera koncerta izašla sa perfektno naštimovanih glasnih žica balkanskog slavuja i našla se po ko zna koji put u našoj krvi.

Foto: Nino Filipović