Пише: Саша Јанковић
Прошлонедељна вест да се започета имунизација британско-шведском вакцином „Астра Зенека“ у Аустралији привремено обуставља за млађе особе од 50 година изазвала је већ много оштрих полемика. Федерална влада је ипак немило послушала препоруку здравствених власти и донела храбру одлуку која јој свакако неће донети много политичке користи. Иако је реч о релативно малом броју случајева изазивања крвних угрушака код вакцинисаних особа за оне којима се то деси последице свакако могу бити фаталне. Посебно се ризик повећава код млађих особа којима корона вирус ионако није много нашкодио у последњих годину дана. Према једном истраживању у августу прошле године чак 59 одсто испитаних грађана Аустралије је одговорило да ће сигурно примити вакцину против корона вируса док је тај број у јануару ове године опао на само 44 процената. Након најновијих проблема са „Астра Зенеком“ јасно је да ће тај број сада опасти још више јер се поверење у вакцину круни из дана у дан. Влада је зато брже боље наручила нових 20 милиона доза овог пута америчко-немачке „Фајзер Биотек“ вакцине али се та испорука сигурно неће обавити до октобра ове године. Тако је федерални премијер Скот Морисон јавно одустао од свих рокова за вакцинацију Аустралијанаца које је опет притом сам себи постављао више пута. Сада је мање више извесно да се чак ни они који то желе неће моћи вакцинисати до краја ове године. Зашто је федерална влада све време упорно потенцирала „Астра Зенека“ вакцину остаје да се види али је свакако тиме начињена велика штета замишљеном процесу вакцинације у целини. Док се на пример Србија у многим страним медијима описије као „мека за вакцинацију“ јер њени грађани могу слободно да бирају коју вакцину желе, Аустралија у овом тренутку има само „Астра Зенеку“ и то углавном за старије од 50 година. До сада је прву дозу ове вакцине примило тек око милион и сто хиљада Аустралијанаца што је мање од 5 одсто укупног становништва. Овим је Аустралија тренутно у групи земаља које су тек започеле овај процес са врло неизвесним резултатима. Наравно, с обзиром на тренутно врло повољну епидемиолошку ситуацију Аустралија не би требало ни да жури јер су резултати саме имунизације тешко предвидиви. Чак и у оним државама као што је на пример Израел где је по званичним подацима вакцинисано више од 60 одсто грађана нема гаранција да неће доћи до још једног таласа епидемије. Ситуација са вирусом се може ставити под контролу тек када проблем буде решен на глобалном нивоу у супротном ће и Израел као и Аустралија морати да се потпуно изолује од остатка света.
Свака пандемија има своје време и ту се мало тога може урадити. Тако је на пример пандемија „шпанског грипа“ трајала мање од две године и нестала изненада као што се и појавила. Свет пре 100 година изгледао је неупоредиво другачије него данас а највећи број жртава шпанског грипа биле су особе између 20 и 40 година. И поред тога што је „шпански грип“ по неким слободним проценама однео између 40 и 50 милиона живота он је потпуно нестао без вакцине и без посебних епидемиолошких мера. Зато се не треба чудити што се у процесу вакцинације не жури чак ни једној Кини са милијарду и 408 милиона становника која је према до сада расположивим подацима дала тек око 167 милиона доза својим грађанима. У исто време Кина је до сада извезла скоро исти број „Синофарм“ вакцина у више од 55 земаља света. Значи ли то да Кинези желе да у исто време виде дугорочне ефекте вакцине и да из тог разлога не желе да брзо вакцинишу прво своје становништво? Јер познато је да они као проивођачи вакцине могу да заврше имунизацију много брже него било ко у свету. Из вероватно сличног разлога једва 6 одсто Руса се до сада вакцинисало иако је Русија прва регистровала вакцину против корона вируса још средином прошле године. И без сумње „ковид дипломатија“ тек долази па су чак и Немачка и Аустрија у завршној фази преговора са Русима око увоза вакцине „Спутњик V“. Зато би и Аустралија требало да што пре редефинише своје здравствене приорите и заборави на идеолошку реторику. Мој лични став по питању било какве вакцинације је да то увек мора бити ствар избора сваког грађанина и без било каквих уцена везаних за путовања или друга ограничења. Вакцинација мора увек остати добровољна јер само као таква може задобити поверење грађана уколико је заиста корисна и потребна.
