Piše: Saša Janković
Nedavno sam imao čast i privilegiju da kao govornik i predstavnik medija iz Australije učestvujem na „Jedanaestoj medijskoj konferenciji dijaspore i Srba u regionu“. Konferencija je tradicionalno održana u Beogradu i onlajn putem „zum“ aplikacije za sve učesnike iz dijaspore. Više od tridesetak učesnika konferencije od Vankuvera, preko Amerike, Evrope, Rusije i Južne Afrike pa sve do Melburna, pozdravio je gospodin Arno Gujon, v.d direktor Uprave za saradnju s dijasporom Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Ove godine tema je bila: „Naša uloga u očuvanju srpskog jezičkog i kulturnog identiteta“. Dok sam se pripremao za učešće, razmišljao sam pre svega o svom ličnom i vrlo skromnom doprinosu očuvanju srpskog jezika u Australiji, zemlji gde živim više od jedne decenije. Pitao sam se, da li bi moj identitet uopšte i postojao kada ne bih svakodnevno govorio ili čitao na svom maternjem jeziku. Nema sumnje da je očuvanje i promocija srpskog jezika u dijaspori jedan veoma težak ali i izazovan posao, posebno ako se time bavite na profesionalnom nivou. Obraćanje mladima u dijaspori, koji uglavnom ne govore svakodnevno ili ne govore dobro srpski jezik, je jedan izuzetno kompleksan proces, jer pre svega zahteva bavljenje nekim kombinovanim i po pravilu digitalnim sadržajima.
Pretpostavlja se da u Australiji živi više od 100.000 ljudi srpskog porekla. Nažalost, jedan deo njih se iz praktičnih razloga izjašnjavaju samo kao Australijanci, iako vrlo dobro znaju da su potomci prve, druge ili čak treće generacije srpskih doseljenika. Ne treba zaboraviti da su prvi Srbi ovde kročili još krajem 19. veka. Njihov broj se ubrzano povećavao u 20. veku, i već 1936. godine australijski Srbi su imali i svoje prve novine – list „Napredak“, čiji je prvi broj izašao u Sidneju. Želja da čitaju i pišu na svom maternjem jeziku uglavnom je bila, razumljivo, jako snažna među novopristiglim migrantima, koji uglavnom nisu govorili engleski jezik. Taj trend je ostao popularan sve do današnjih dana, dok je komunikacija sa mladima na srpskom jeziku i dalje veoma otežana. Jedan od osnovnih razloga te poteškoće je i taj što su mladi pod mnogo jačim uticajem zvaničnog jezika, pre svega putem regularne škole. Na popisu 2016. godine nešto manje od 74.000 stanovnika Australije se izjasnilo kao Srbi od kojih je u Srbiji, rođeno manje od 17.000. Većina njih je izjavila da u kući govori srpski jezik što je ipak jedan vrlo značajan broj. Srbi na Petom kontinentu se razumljivo uglavnom okupljaju oko Srpske pravoslavne crkve, koja veoma uspešno organizuje i srpske etničke škole. U tim školama deca srpskog porekla pohađaju nastavu na srpskom jeziku u svim većim gradovima Australije, od prvog pa sve do dvanaestog razreda. Posebno treba istaći prošlogodišnje osnivanje prvog srpskog koledža u Australiji „Sveti Sava“ u Zapadnom Sidneju. Važna je činjenica da je reč o zvanično akreditovanoj australijskoj školi, gde se pored regularnog australijskog obrazovnog programa izučava i srpski jezik, kultura, istorija i pravoslavna veronauka.
Kada su u pitanju medijski sadržaji namenjeni mladima u cilju očuvanja srpskog jezika dominantnu ulogu danas igraju internet i društvene mreže. Do mladih se relativno lako može dopreti i putem televizijskih sadržaja posebno putem popularnih serija i filmova na srpskom jeziku. Većina domova u Australiji gde se u kući govori srpski jezik uglavnom imaju televizijske kanale na srpskom jeziku, što samim tim delimično olakšava i pristup mladima. Ipak, moj opšti utisak je da tamo gde se u kući svakodnevno govori srpski ta deca uglavnom i uspešno nauče naš jezik. Zato je uloga roditelja odlučujuća u tome da li će njihova deca u dijaspori nastaviti da govore jezik svojih predaka. Medijski sadržaji namenjeni mladima bilo putem interneta ili televizije jesu značajni i mogu pomoći da se do mladih u dijaspori lakše dođe. Ipak uloga roditelja kao i češći odlasci u Srbiju mogu biti itekako važni faktori u očuvanju srpskog jezika i njegovog uspešnog prenošenja na sledeću generaciju. Gospodin Gujon je u svom uvodnom govoru na otvaranju konferencije lepo i tačno rekao, da govoriti srpski u kući u dijaspori nažalost nije dovoljno. Zato je uloga etničkih škola od presudnog značaja u uspešnom formiranju ali i zaokruživanju jezičkog identiteta. Jer kad jezik jednom uđe u uši od malena, pratiće nas do kraja života. I upravo je to naš identitet, i ono što nas definiše i povezuje sa našim korenima.
